Mali, prašnjavi grad, koji se nalazi u severnoj državi Utar Pradeš u Indiji, na obalama reke Gang, Kanauj, poznat je po plodnom zemljištu, monsunskim kišama, ali i tradicionalnom mošusu koji datira vekovima unazad.
Dok istraživači tek počinju da shvataju hemiju koja stoji iza ovog divnog mirisa, meštani hvataju miris u bočicu kako bi neko mogao da ga „ponese“ na sebi.
Svaka ulica ima destileriju, dok skoro svaka osoba koja živi u ovom gradu je na ovaj ili onaj način povezana sa izradom mirisa.
Svako jutro lokalni farmeri beru razno cveće kao što su ruža, jasmin, šampaka, lotos, đumbir, ljiljan, gardenija i desetine drugih i isporučuju ih u preko dve stotine destilerija koje se nalaze po gradu.
Cveće se meša sa vodom i zagreva u velikim bakarnim bačvama zvanim degs. Aromatična para se zatim preko bambusovih cevi prenosi u posudu koja sadrži ulje sandalovine koje služi kao osnova za parfem. Parfem se zatim prenosi u bočice od kamilje kože čija poroznost omogućava da višak vode ispari, zadržavajući miris i ulje unutra.
Najistaknutiji proizvod ovog mesta je mitti attar, ili „zemaljski parfem“.
Umesto bilo koje latice cveća, ovo je miris sveže kiše na isušenoj zemlji, destilovan drevnim tehnikama. Meštani u Kanauju naučili su i savladali kako da uhvate miris prve letnje kiše i do danas nastavljaju da ga proizvode.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
