BEOGRAD – Javni dug Srbije je u najvećoj ekonomskoj krizi i dalje pod kontrolom i iznosi 53,7 odsto, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Sa druge strane, imate prosek javnog duga evro zone koji će po projekcijama na kraju ove godine iznositi 93,6 odsto, naveo je Mali.
„Stanje javnog duga u Srbiji je takvo da istovremeno i opoziciju i medije koji su pod njihovom kontrolom baca u histeriju, jer ne mogu da prihvate da je i u najvećoj ekonomskoj krizi i dalje pod kontrolom i da iznosi 53,7 odsto“, objavio je Mali na fejsbuku reagujući na pisanje lista Danas koji je na naslovnoj strani objavio „Država prikriva pravo stanje javnog duga“.
Mali je istakao da je pre samo nekoliko godina naš javni dug dostizao više od 70 odsto BDP-a, i to isključivo kao posledica lošeg ekonomskog upravljanja onih koji sada kritikuju vlast.
„Danas, u sred jedne od najvećih kriza koja se rasplamsava, srpski javni dug je u dogovorenim mastrikhtskim okvirima, u zoni sigurnosti iz koje nema nameru da se pomera. Pošto su medijima pod kontrolom opozicije tema postale i garancije države, treba znati da je usled pojačane kontrole izdavanja garancija prethodnih godina garantovani javni dug skoro prepolovljen i beleži pad sa 2,8 milijarde evra koliko je iznosio na kraju 2013. godine, na 1,6 milijardi evra na kraju oktobra 2022. godine“, naveo je Mali.
Ističe da je učešće garantovanog javnog duga u u bruto društvenom proizvodu palo na 2,6 odsto na kraju oktobra 2022. godine, sa čak 7,9 odsto koliko je iznosilo na kraju 2013. godine.
U istom periodu je došlo i do pada garantovanog duga u ukupnom javnom dugu na 4,9 odsto sa 14,1 odsto.
„Opet suprotno onome što neki pišu, u skladu sa Zakonom o javnom dugu, u stanje garantovanog javnog duga uključen je ukupan iznos iskorišćenih, a neotplaćenih sredstava kredita.
Dakle, iako sam mnogo puta objašnjavao u poslednjih nekoliko meseci, nije mi teško da ponovim – srpske javne finansije su stabilne, na današnji dan na računu imamo 293,6 milijardi dinara, nismo prezaduženi i osim u ludim nadanjima i snovima opozicionih kritičara, nismo na ivici propasti“, istakao je Mali.
Dodaje da mu je u svežem sećanju kako propast tačno izgleda, za vreme bivše vlasti.
„Propast je, podsetiću, kada ste u prethodnoj krizi započetoj 2008. godine u rekordnom roku doveli zemlju do bankrota, propast je kada niste baš ništa uradili da zaštitite građane Srbije od inflacije, a morali ste i to vam je morao biti apsolutno najvažniji zadatak, propast je što svaki četvrti građanin Srbije nije imao posao, nije mogao da izdržava svoju porodicu, propast je i prosek zarada u novčanicima onih građana koji su imali sreće da su zaposleni a koji se kretao ispod dostojanstva, sa jedva preko 300 evra, propast je urušavanje kompletne privrede koju ste spustili na kolena dok ste slegali ramenima pozivajući se na krizu.
Tako, ukratko, izgleda propast“, naveo je Mali.
Ministar finansija dodaje da brojke, u koje danima pokušavaju da proniknu i izmisle drugi kontekst, su primer kako izgleda borba.
„Borba za građane, borba da zemlja ne posustane, da ekonomski rast ne uspori, da se ne zatvaraju radna mesta, da ne pada standard. I ona danas nam daje prosečnu platu iznad 720 evra, rast BDP u godini kada su mnogo jače ekonomije pred recesijom, nikada veće strane direktne investicije u iznosu od 3,4 milijarde evra u prvih 10 meseci ove godine. Borbu da se ublaže efekti inflacije na život građana, borbu da Srbija nikada više ne bude prezadužena zemlja bez ekonomske snage da zaštiti privredu, radna mesta, rast, građane“, zaključio je Mali.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
