Javna rasprava o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije

NOVI SAD – U Privrednoj komori Srbije ovih dana je ozvaničen početak javne rasprave o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Javna rasprava o tom dokumentu trajaće do 27. jula, a u septembru se očekuje i završna verzija

Donošenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije je međunarodna i obaveza prema Zakonu o energetici. Ono je osnov nove energetske politike i ključni instrument za upravljanje razvojem našeg energetskog sektora, objašnjava ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. A tome su, prema njenim rečima, prilagođeni i ciljevi Plana.

I koliko god da je, prema njenoj oceni, plan ambiciozan, toliko je i realan. Đedovićeva napominje da je Integrisanim energetsko klimatskim planom definisano 156 mera, od koji je 68 reformskih.

Đedovićeva očekuje da će prvi ugovori sa opštinama i gradovima za projekte poboljšanja energetske efikasnost kod građana biti potpisani ove nedelje.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije do 2030. godine, dakako, podrazumeva i postepenu promenu strukture energetskih izvora ka niskougljeničnim tehnologijama, dodaje resorna ministarka.

Uporedo sa promenom strukture energetskih izvora, država će nastaviti da podstiče energetsku efikasnost i kroz korišćenje toplotnih pumpi, električnih vozila, i kroz druge vidove. Ostvarivanjem ciljeva Plana okoristiće se i građani i privreda, kroz povećanje BDP, zdraviju životnu sredinu, nove poslove i radna mesta, sigurno snabdevanje i dostupnost energije, više zelene energije, kao i modernizaciju energetskog sektora.

Đedovićeva procenjuje da bi za ulaganja u javni energetski sektor trebalo do 2030. da se obezbedi oko 11 milijardi evra. Računajući energetsku tranziciju cele privrede i potrebe građana, ta brojka premašuje 27 milijardi evra.

Za zemlje koje poput naše, dve trećine električne energije proizvode iz uglja, malo je verovatno da mogu do dekarbonizacije i zelene tranzicije bez podrške spolja. Kao jedno od mogućih rešenja ona ističe osnivanje regionalnog fonda Zapadnog Balkana ili nacionalnih fondova, kroz koje bi celu tranziciju podržali EU i finansijske institucije.

Pročitajte još:

Brnabić primila u oproštajnu posetu ambasadora Kraljevine Norveške

BEOGRAD – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić primila je danas u oproštajnu posetu ambasadora Kraljevine Norveške u Srbiji Jerna Eugena Jelstada. U srdačnom razgovoru, Brnabić se zahvalila ambasadoru Norveške na ličnom doprinosu unapređenju političkog dijaloga i sveukupne saradnje dve zemlje, saopštila je pres služba vlade. Premijerka je ocenila da su odnosi dve zemlje izuzetno dobri […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.