Japanska dunja (Chaenomeles japonica) spada u listopadne žbunaste biljke iz porodice Rosaceae.
Poreklom iz Azije, postojbina su joj Kina i Japan, na našim prostorima većinom se gaje kao ukrasno šiblje u vrtovima ili za živu ogradu.
Specifični vesnik proleća, japanska dunja može dostići visinu od jednog do tri metra a raste u vidu trnovitog grma. Sjajni, tamnozeleni i blago nazubljeni listovi po ivicama, naizmenično su raspoređeni i jednostavni, dok su cvetovi veličine od 3 do 5 cm u prečniku, imaju pet latica i obično su obojeno narandžasto-crvenim nijansama, dok su ređe oni sa cvetovima bele i bledo ružičaste boje. Noviji kultivari imaju duple cvetove i prijatan nežan miris.
Cvetanje japanske dunje je krajem zime ili početkom proleća (u martu ili aprilu) i najpre se javljaju cvetovi pa tek onda i listovi.
Plod japanske dunje sazreva kasno na jesen i sličan je nama poznatoj dunji, ali dosta je sitniji (dunjica ima prečnik 10 do 15 cm i jestiva je). Ima miris koji liči na mirise jabuke i klasične dunje. Pošto su plodovi japanske dunje ipak prilično opori, ne treba ih jesti kao sirove. Koriste se kao dodatak džemovima i kompotima zbog jačanja arome, ali i kod likera. Inače, plod je bogat C vitaminom.
Razmnožavanje japanske dunje
Ako dunju razmnožavate semenom, potrebno je da se seme izvadi iz plodova, opera i malo prosuši i u decembru poseje u treset. Niče već za oko 4 sedmice i u prohladnim prostorijama. Sačekajte potom lepše dane za presađivanje nove biljke u vrt.
Može se razmnožavati i drvenastim i poludrvenastim reznicama s kraja leta ili početkom jeseni kao i odvajanjem izbojaka koji izlaze iz korenovih pupoljaka.
Sadnja japanske dunje može biti u grupama i pojedinačno.
Uzgoj i nega
Japanska dunja nije zahtevna za uzgoj. Traži plodno i drenirano zemljište i sunčani položaj. Voli direktno sunce i ne treba je često zalivati. Podnosi skoro svaki tip zemljišta.
Biljka može da podnese i sušu, a otporna je i na niske temperature. Pošto joj ne smetaju dim i prašina, idealna je za živu ogradu pored prometnih ulica.
Orezivanje jako dobro podnosi i lako je možete oblikovati po želji. Obavlja se redovno i to posle svakog cvetanja. Grane se obično orezuju na 2 do 3 pupa, a one preguste se proređuju uz oblikovanje grma, kako bi se videli dunjini cvetovi.
Japansku dunju treba prihraniti svakog proleća, najbolje sporootapajućim đubrivima pre nego krene „buđenje biljke“.
Ako i tokom zimskih dana hoćemo da uživamo u cvatu japanske dunje, odrežite nekoliko grančica s pupovima, unesite u toplu sobu i stavite u posudu s vodom. Grančica će brzo početi da cveta.
Japanska dunja rano cveta, pa se može desiti da rani prolećni mrazevi unište pupoljke i da tako dođe do izostanka cvetanja.
Ako su uslovi gajenja ispoštovani, a dođe do opadanja listova, moguće je da je u pitanju napad gljivica, pa je tada neophodno tretiranje fungicidom.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
