O postignutom u protekloj godini i planovima, govori ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović
Srbija je korak bliže EU, nakon što je otvoren i klaster 4 tokom pristupnih pregovora. Šta nam je razlog za sreću, a šta je još kamen spoticanja za evrointegracije?
Šta je u pregovorima sa EU do sada konkretno urađeno, u smislu otvorenih poglavlja, odnosno klastera, prema novoj metodologiji?
U 2021, nova metodologija politike proširenja Evropske unije primenjena je na pregovore o pristupanju Srbije, i rezultatom možemo da budemo zadovoljni i mi i EU. Proces je znatno dinamičniji i sa više konkretnih rezultata za obe strane. Srbija je posle dve održane međuvladine konferencije ove godine, one u junu u vreme portugalskog predsedavanja Savetu EU i u decembru tokom predsedavanja Slovenije, ubeležila dobar rezultat, kakav ove godine niko drugi od zemalja u procesu nije uspeo. Na našu inicijativu, u junu su se zemlje članice EK saglasile da može da se konstatuje otvaranje klastera 1 – Osnove (u kojem ima ukupno pet poglavlja, koja su već bila otvorena po staroj metodologiji), koji je ujedno i najvažniji za proces, jer se u odnosu na napredak u ovom klasteru stiču ili ne stiču uslovi za otvaranje svih drugih tematskih klastera. A onda smo u decembru na Međuvladinoj konferenciji u Briselu uspeli da otvorimo klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost, što znači da su članice EU vrednovale sve rezulate napornog i energičnog rada Srbije pre svega u odnosu na reforme iz oblasti vladavine prava, a onda i iz tematskog okvira klastera 4. Ovaj klaster obuhvata četiri pregovaračka poglavlja, do sada neotvorena, sa veoma zahtevnim i važnim javnim politikama: poglavlje 14 – Transportna politika, poglavlje 15 – Energetika, poglavlje 21 – Transevropske mreže, i poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene, i mi smo sva merila za otvaranje ovih poglavlja uspešno ispunili. Istovremeno, tokom ove godine, koja je, ne zaboravimo ni to, pritisnuta pandemijskom krizom u svim segmentima a ne samo zdravstvenom, uspeli smo da dostignemo merila i za otvaranje još jednog klastera, klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, koji ima ukupno osam poglavlja, i za koji je EK u godišnjem izveštaju dala takođe preporuku za otvaranje.
Ova godina je značajna i za samu EU, kada je njena politika proširenja u pitanju, jer je, postupajući po načelima koje je sama definisala novom metodologijom, uvažila ono što je Srbija postigla i time potvrdila verodostojnost sopstvenih stavova kada je reč o evropskim integracijama naše zemlje, a nadam se uskoro i ostalih sa Zapadnog Balkana.
Od početka je naš pregovarački proces bio umnogome drugačiji od svih dotadašnjih, čak i po staroj metodologiji. Mi smo prva država koja je započela svoj pregovarački proces po veoma složenim i rigoroznim pravilima, sa kakvim se nijedna država kandidat nije ranije susrela. Naime, dok su za sve druge kandidate važila pravila da otvaraju poglavlja onda kada su tehnički spremni u toj oblasti, na nas je primenjen princip da pre svakog otvaranja nekog od poglavlja moramo imati pozitivan izveštaj iz oblasti vladavine prava, kao i da postoji napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Nova metodologija je samo pojačala ove kriterijume, i donela klasterski pristup, a mi smo se uspešno i brzo prilagodili i to je donelo rezultat.
Kakve su obaveze Srbije sada kada je otvoren klaster 4?
Otvaranjem klastera 4, Srbija se dublje povezuje sa svim standardima EU u oblasti Zelene agende i održive povezanosti. Otvaranjem čak četiri nova poglavlja u okviru ovog klastera, imaćemo bolji pristup sektorskoj politici i finansijskim instrumentima za projekte koji se tiču životne sredine. Neke od tih projekata, koje finansira Evropska unija, već smo počeli da sprovodimo. Pomenuću samo neke zaista velike projekte – obnovu železničke deonice Koridora 10 Beograd – Niš i izgradnju deonice auto-puta Niš – Merdare, za koji je EU izdvojila zaista velike grantove. Naravno, ima još mnogo važnih projekta iz oblasti obnove zdrave životne sredine energetske efikasnosti, digitalizacije itd.
Naša obaveza je da ne budemo nemi posmatrači promena koje se dešavaju oko nas, već da se zajedno sa našim strateškim partnerima iz EU, i sa finansijskom podrškom koja će nam biti na raspolaganju, uhvatimo ukoštac sa gorućim problemima sa kojima se čitav svet suočava kada je reč o zaštiti životne sredine, borbi sa klimatskim promenama, energetskom situacijom i funkcionisanjem transporta. To je ono što i građani EU, kao i naši građani, prepoznaju kao važnu temu zdravlja i ekološke i energetske bezbednosti budućih generacija, ali i kao novu šansu za veliki korak u pravcu osveženog načina ekonomskog rasta i razvoja. Spremno i odlučno ulazimo u maticu promena, naravno, vodeći računa, kao i svi drugi u EU i svetu, da u tranzicionom periodu do ostvarenja klimatske neutralnosti evropskog kontinenta i punog prelaska na obnovljive izvore energije sačuvamo energetsku bezbednost zemlje.
Zatim, otvaranje klaster 4 u uslovima pandemije, koja ne jenjava već gotovo dve godine, pokazuje koliko smo posvećeni ovom procesu, kao i to da ne bismo mogli da dođemo u poziciju da otvorimo ovaj klaster da prethodno nismo uradili čitav niz aktivnosti iz procesa unapređenja vladavine prava, ali i životne sredine, infrastrukture, energetike i digitalizacije. Ove godine smo posebno bili angažovani na pripremi programa i projekata upravo iz ovih oblasti koji će biti finansirani iz novog instrumenta Evropske unije – IPA 3, uz novi sedmogodišnji period 2021-2027, kao i Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U avgustu i novembru ove godine uputili smo paket predloga za prve dve godine nove finansijske perspektive. U okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan pred kraj 2021. podržano je sedam projekata vrednosti od gotovo 220 miliona evra iz sektora saobraćaja, energetike, digitalne i socijalne infrastrukture, što svedoči o našem kontinuiranom angažovanju na blagovremenoj pripremi složenih infrastrukturnih projekata velike vrednosti.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
