Dženifer Volis je autor knjiga o roditeljstvu i majka troje dece, a jedna od najvažnijih lekcija koju je naučila je da naša deca mogu da sumnjaju u bezuslovnu ljubav prema njima zbog suptilnih i ne tako suptilnih poruka koje dobijaju od nas o uspehu.
– Na primer, možda zaista verujete da je trud deteta važniji od njegove ocene. Ali to nije poruka koju će primiti ako im prvo što im kažete kada se vrate iz škole bude: ‘Kako ste prošli na testu?’
Ovaj naglasak deca mogu da osete kao “opaženu roditeljsku kritiku”, a povezan je sa lošim ishodima mentalnog zdravlja kod dece.
– Saznanje o ovome učinilo me da više pazim na reči koje koristim sa svojim tinejdžerima, koji sada imaju 18, 16 i 14 godina. A ovih pet fraza nikada ne govorim:
“Tvoj posao je da učiš”
Deca sa visokim uspehom nemaju mnogo šansi da se osećaju korisnim bilo kome osim sebi. Prečesto su isključivo fokusirani na sastavljanje svojih životopisa kako bi napredovali.
– Da bi naša deca napredovala, moraju da znaju kako da doprinesu svojoj široj zajednici. Imajući to u vidu, moja porodica ima volonterski mandat. Možda zvuči kao oksimoron, ali to je način da pokažem svojoj deci da poseduju talenat ili veštinu koju mogu da iskoriste da dodaju vrednost svetu. To može da bude pomoć lokalnoj organizaciji koja im je bliska srcu, ili pomoć komšiji. Želim da shvate da imaju mnogo više da ponude svetu od visokog uspeha u školi, ispričala je Dženifer.
“Da li s već dobio rezultate prijemnog za fakultet?”
Dženifer ne dozvoljava da stresne diskusije na fakultetu uđu u svakodnevne razgovore.
– Umesto toga, zakazujemo ih. Jedan psiholog sa kojim sam razgovarala za svoju knjigu “Nikad dovoljno”, rekao je da je ograničio razgovore o koledžu na nedelju od 15 do 16 časova tokom prve godine svog sina. Sada kada moj sin prolazi kroz prijemni na fakultetu, usvojili smo isti stalni sastanak u našoj kući. To je otvorilo našu porodicu da smanji napetost, uživa u ostatku nedelje i fokusira se na druge važne stvari u njegovom životu.
“Da li sti dobio ocenu na tom testu iz istorije?”
– Nikada ne želim da moja deca misle da je njihov akademski uspeh ono što mi je najvažnije, ili da ih ocene definišu. Dakle, kada se moja deca vrate iz škole, ja vodim opštijim i bezazlenijim pitanjem poput: ‘Šta ste danas ručali?’
Otkrila sam da ovako skromno otvaranje zapravo vodi do dubljeg razgovora sa mojom decom o društvenoj dinamici, prijateljstvima, zdravlju i blagostanju.
“Želim da vidim da daješ 100% u svemu”
Ističe da se kod kuće fokusira na ono što naziva “mudrom težnjom”, ili kako to objašnjava dečiji psiholog Lisa Damour, učiti svoju decu kako da budu energetski efikasni.
– U našoj kući stalno razgovaramo o tome šta znači biti “dobar učenik”. Ne daje se za sve 100%. To je ono što može dovesti do sagorevanja i podstaći perfekcionističke tendencije. Umesto toga, uči se da budete strateški o tome gde trošite svoju energiju. Kao što mi je Damour jednom rekla: ‘Razlika između dobijanja 91% i 99% je život.’
“Samo želim da budeš srećan”
– Naravno, želim da moja deca budu srećna i ispunjena – ali ponekad mislim da se to osećanje može pogrešno protumačiti i podstaći ljude da sebično paze samo na sebe. Znam da sam najsrećniji kada se osećam cenjenom i dodam vrednost drugima. Želim da prenesem tu lekciju svojoj deci.
Često im kažem da želim da pronađu ljude i mesta u svetu kojima je potrebna njihova pomoć. Ne da bude bolji od drugih, nego da bude bolji za druge, kako kaže jezuitska izreka. Tako živimo život sa smislom i svrhom.
Na kraju, shvatila sam da je moj posao da pomognem svojoj deci da vode sa svojim prednostima, da razumeju u čemu su dobri, šta im je važno i kako mogu da ostvare pravi uticaj, objasnila je za Make It.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
