Skidanje cipela u kući domaćina nije samo stvar udobnosti, već i znak poštovanja doma u koji se ulazi. U mnogim srpskim domovima i danas važi pravilo da se gosti pre ulaska najpre izuju.
“Izuti se ili ne” staro je pitanje u Srbiji.
Skidanje cipelau kući domaćina nije samo stvar udobnosti, već i znak poštovanja doma u koji se ulazi. Tako na Bliskom ili Dalekom istoku gosti koji se ne izuvaju smatraju se nepristojnim. Osim toga, narodi na Dalekom istoku veruju da je veoma kulturno izuti se i pred vratima ostaviti brige i teškoće u cipelama.
U Japanu bi neizuvanje cipela pred vratima takođe značilo nepoštovanje domaćina, a ova praksa nije strana ni nekim skandinasvkim zemljama. Sa druge strane u Londonu, Berlinu, Rimu apsolutno je nezamislivo da izujete cipele i bosi šetate po nečijem stanu.
U Srbiji su, međutim, mišljenja o ovome podeljena. Izuvanje se poštuje prvenstveno zbog higijene, ali bonton onda nalaže domaćinu da obezbedi dovoljan broj papuča za goste.
Većina ljudi smatra da je izuvanje obuće zadiranje u privatnost i atak na dostojanstvo. Neko je gadljiv da šeta bos po tuđim podovima, a nekome je neprijatno da se izuje strepeći od raznih miomirisa nakon celodnevne šetnje u cipelama.
U svečanim prilikama kao što su slave, rođendani ili druga veća kućna okupljanja, od zvanica se ne očekuje da se izuju. Uz svilenu haljinu ili belu košulju nekako ne ide izuvanje i oblačenje isuviše malih ili povećih papuča sa plišanom kucom koja plazi jezik na zvanicu preko puta.
Ali, ulaziti u nečiji dom sa jako zaprljanim cipelama je krajnja neosetljivost i nekultura. Dilema “izuti se ili ne” najlakše se razrešava onda ako niste prvi gost na proslavi – ukoliko vidite gomilu obuće u hodniku znate šta vam je činiti. Još jedan slučaj kada ove dileme nema i kada se treba izuti jeste kišni ili zimski dan, kada se obuća nakupi blatom, a nije u redu da se voda i blato ostavljaju po nečijem stanu.
Mišljenje da se ne treba izuvati pred vratima domaćina potiče od vremena kada su se gosti primali u salonima i prostorijama koje su bile namenjene isključivo za to. Takve prostorije obično nisu bile opremljene tepisima i bile su namenjene okupljanju velikog broja gostiju, ali bliske osobe koje su primane u „intimne“ delove kuće su ipak morale da se izuvaju.
Ako se posmatra sa strane higijene, izuvanje je neophodno, bez obzira o čijoj se kući radi – tuđoj ili svojoj.
Po rečima infektologa izuvanje obuće sa medicinskog aspekta je apsolutno opravdano. Na đonovima je najveća koncentracija svih vrsta mikroorganizama, delova insekata i nečistoće.
U cipelama ne bi trebalo ulaziti u spavaće sobe, a posebno ne u dečiju. Prašina sa poda je infektivna i alergena, posebno ugrožava sasvim malu decu koja još nisu prohodala i osobe koje boluju od astme. Bakterija ešerihija koli samo je jedna u nizu patogena koji se mogu preneti gaženjem u obući po stanu.
Gledajući bonton, izuvanje možda i nije po pravilima naše kulture, ali je možda ipak bolje zaobići pravilo lepog ponašanja i misliti na zdravlje.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
