Izračunali smo kako da spojite 2 neradna dana za 1. maj i napravite 9 dana mini-odmora

Uskrs je prošao, ali već za 10 dana stižu prvomajski praznici i nova prilika za “spajanje” slobodnih dana.

Uskršnji praznici su završeni, sa njima i školski raspust i mini-odmor, pa je već od srede sve “po starom”. Ipak, vrlo brzo stiže 1. maj, Praznik rada, i nova prilika za spajanje neradnih dana sa vikendom.

Ove godine prvomajski praznici se nadovezuju na vikend i padaju u ponedeljak i utorak. Tako su nam neradni dani 1. i 2. maj (ponedeljak i utorak). Te nedelje ostaje još tri radna dana do sledećeg vikenda, pa eto opet prilike za mini-odmor.

Neophodno “odobrenje”
Naime, ako biste najavili u firmi da uzimate tri dana od odmora, od srede do petka (od 3. do 5. maja), imali biste spojenih čak devet neradnih dana, od 29. aprila zaključno sa 7. majem.

Ipak, ono što je najvažnije za ovakvo “spajanje“ praznika i odmora, to je da se vaš šef ili poslodavac složi sa takvim vašim planom. To obično znači da je “šef“, direktor ili već ko je prvi nadređeni, tu priliku već iskoristio za prethodne uskršnje praznike, ili ranije za Dan državnosti ili novogodišnje i božićne praznike. Ako je tako, onda je sada “red na vas“.

Drugi uslov je da u firmi postoji praksa fleksibilnih dogovora oko slobodnih dana. Prema odredbama Zakona o radu, slobodni dani koje biste mogli da nakupite tokom godine, tzv. plaćeno odsustvo, zapravo se daju samo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine.

Zakon predviđa da se dobijaju u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge… ali i “u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu“. Dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.

Prvi deo odmora – 2 nedelje
O slobodnim danima koje “zaradite“ neplaćenim prekovremenim ili na drugi način, u zakonu nema reči, jer neplaćenog prekovremenog rada ne bi ni smelo da bude.

Formalno, i kod godišnjeg odmora mora da postoji neki interni akt firme koji kaže da se on može koristiti u više od dva dela. Član 73. Zakona o radu kaže da zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

 

 

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.