NOVI SAD – Izložba umetnina i rukotvorina korisnika usluga Prihvatilišta za starija i odrasla lica Gerontološkog centra Novi Sad, upriličena je juče u tom objektu u Futogu, u okviru manifestacije „Sunčana jesen života“, koja se realizuje u oktobru, kao mesecu posvećenom starijim osobama.
Muzički deo programa pripremio je Miša Blizanac sa svojim horom, a pozdravne reči uputila je i direktorka te ustanove Slavica Škrbić, između ostalog zahvalivši se svima koji su dali svoj doprinos da jedna takva radna jedinica funkcioniše najbolje što može.
– Dan beskućnika se obeležava 10. oktobra, a svake godine, na ovaj dan, napravimo izložbu korisnika ručnih radova iz Prihvatilišta, jer želimo da pokažemo šta mi to radimo sa njima cele godine – rekla je Škrbić, dodavši da se zaposleni trude da boravak ljudi u toj ustanovi učine što sadržajnijim, te da se osećaju kao kod kuće, među porodicom.
Kako kaže, kapacitet Prihvatilišta je 60 mesta, ali, nažalost, u ovom periodu, on je uvek popunjen. S obzirom na to da postoji potreba za više mesta, urađen je projekat za izgradnju novog prostora, sa kojim će se dobiti i dodatnih 100 mesta.
– Ovde sam godinu dana i nisam bio umetnički aktivan, ali kako je počela manifestacija, pitali su me da li bih nešto želeo da izložim i nacrtao sam dva crteža – kaže jedan od korisnika Peter Đeri. – Skice volim najviše da radim. Ostvario sam ovde i prijateljstva posle toliko vremena i ne mogu da se požalim, dobro mi je.
Oslikane kočije u čarima jeseni, a sa druge strane portret Fride Kalo, umetnost je korisnice Mevlide Dearoški, koja je malo više od mesec dana tu, a kako kaže, slikanje je najviše umiruje.
Oduvek sam volela da slikam i time sam se bavila iz hobija, jer nikada nisam imala prilike da realizujem samostalnu izložbu – priča Dearoški, rekavši da je zato sada dobila priliku da pokaže šta ume. – ali ovde sam sada dobila priliku da pokažem šta umem. Teško je objasniti kako sam došla ovde, ali lepo mi je. Nalepše dok slikam.
Rukovodilac radne jedinice Prihvatilište za odrasla i starija lica u Futogu Anđelka Barać, inače socijalni radnik po struci, istakla je da je mnogo puta čula na ulici predrasude „ako je neko beskućnik, sam je kriv zbog toga“, ali da to baš i nije tako jednostavno.
– Mnogo je tu faktora i nepovoljnih životnih okolnosti koje ljude dovedu u stanje beskućništva – kazala je Barać, dodavši da nikada ne treba osuđivati one koje je sudbina ostavila na ulici. – Kod nas je tako došao i Ivan Obradović, bio je vezan za postelju i zajedno smo postigli da sedne u invalidska kolica, a nadamo se da će uskoro biti na svojim nogama. On je pesnik, te je napisao i pesmu kojom će dati svoj doprinos ovom događaju.
Ivanova poruka svima je da i sa vrha čovek može lako da padne, ali da i u beskućništvu treba ostati čovek! Pa možda, za početak, treba razmisliti o ovim rečima korisnika koji je u nemilosrdnoj igri života ipak ostao svestan ljudskosti, koja ostaje i kada je čovek na samom dnu.
Na izložbi su se mogli videti razni unikatni predmeti, izrađeni različitim tehnikama: od ukrasnih flaša i tegli, do heklanih odevnih predmeta, slika i crteža, a osmeh korisnika oplemenio je prostor istinskim emocijama sreće što i drugi mogu da vide njihovu kreativnost na delu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
