NOVI SAD – Povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Jakova Ignjatovića, književnika, političara i nacionalnog radnika (Sentandreja, 12. decembra 1822 – Novi Sad, 5. jul 1889), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki i zbirke ROMS-a.
Postavka, koju čini izbor dela Jakova Ignjatovića, kao i literature o njemu, može se pogledati 6‒31. maja 2022. godine, u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu.
Autor izložbe je Tatjana Bogojević, urednik Selimir Radulović.
Jakov Ignjatović rođen je u Sentandreji, od oca Jakova, uglednog trgovca i građanina, i majke Ane, rođ. Jakovljević Ljubović, gde je završio osnovnu školu i prvi razred gimanzije, a zatim školovanje nastavio u Vacu i Ostrogonu.
Kako je sa osam godina ostao siroče, o njemu je brinuo Sima Ignjatović, ugledan budimski pravnik, u čijoj kući je upoznao Simu Milutinovića Sarajliju, Milovana Vidakovića i Jovana Pačića. Prava u Pešti upisao je 1842, a završio u Kečkemetu 1846, svršeni advokat (diplomaticus) postao 1847.
Bio je poslanik na Majskoj skupštini 1848, a do kraja te godine uređivao je Vestnik. U Beogradu je bio kourednik Srpskih novina, družio se sa Marijom Milutinović Punktatorkom i pesnikom Đorđem Markovićem Koderom (1949), nakon čega živi u Pančevu i Pešti.
Urednik Letopisa Matice srpske bio je 1854‒1856. Kada je, početkom oktobra 1859, napustio mesto patrijarhovog sekretara, zbog sukoba sa Josifom Rajačićem, preselio se u Novi Sad i uređivao list Putnik (1862‒1863) sa Đ. Natoševićem i Đ. Rajkovićem.
Sarađivao je sa Svetozarom Miletićem (u borbi protiv Beča), a za poslanika u mađarskom saboru u Pešti biran je dva puta (1861. i 1864).
Na Omladinskoj skupštini izabran je u Odbor za pravne i državne nauke (1866). Svoje političke, nacionalne, književne članke i studije objavljivao je u brojnim listovima i časopisima.
Ženio se najpre Ankom Feherovom (1863), a nakon selidbe u Dalj (1863) oženio se Hristinom Nenadović.
Za roman Uveo listak, koji je posvetio preminulom sinu jedincu, nagrađen je na književnom konkursu Matice srpske (1877).
Tokom života u Dalju napisao je i objavio gotovo sva najznačajnija dela (Čudan svet, Trpen spasen, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja).
Godine 1879. u Novom Sadu uređuje Nedeljni list (1879–1882) i u njemu objavljuje veći deo svojih Memoara. Rukopis Sretni i nesretni krojači Matica srpska je nagradila 1882. godine, a štampan je pod naslovom Stari i novi majstori.
Od 1883. do kraja života živi sa Jelenom Tatić, koja ga je inspirisala da napiše roman Patnica. Srpska đačka družina „Preodnica” bira ga za počasnog člana (1862).
Izabran je za dopisnog člana Društva srpske slovesnosti (1862) i dopisnog člana SKA (1888). Kralj Milan ga je odlikovao Ordenom Sv. Save III stepena (1888).
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
