Tragedija u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice na staroj zgradi Železničke stanice smrtno stradalo 15 lica, a teško povređeno još dvoje ljudi, nažalost nije jedina tragedija u prethodne dve godine koja je pogodila Srbiju, s obzirom na masovna ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona u maju prošle godine.
Tuga i bol koje su obuzele Srbiju ispunjene su saosećanjem, tj. empatijom, pijetetom i željom da se društvo kroz kulturu sećanja potrudi da se takve tragedije nikada ne ponove.
U odnosu upravo na potrebu za kulturom sećanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom obraćanju građanima Srbije poručio kako će predložiti Skupštini grada Novog Sada svoju ideju da se na mestu gde se dogodila novosadska tragedija podigne spomenik za 15 nastradalih.
“Moja ideja je da na mestu gde se tragedija dogodila napravimo spomenik koji će da ukaže na nezaborav, koji su ljudi i deca tu stradali”, izjavio je Vučić.
On je obrazložio kako će taj spomenik služiti za to da nikada ne zaboravimo šta se dogodilo, ko je nastradao, ali će biti i pouka za sve, odnosno ono što smo svi iz toga mogli da naučimo, kao i to kako da idemo napred.
“Prvi novembar je dan bola za Srbiju”
Nekoliko sati nakon nesreće koja je pogodila Novi Sad i Srbiju, kada je postalo jasno koliko je stradalih, predsednik Vučić je izjavio saučešće porodicama nastradalih i poručio kako je neophodno da cela Srbija stane iza porodica nastradalih.
“Večeras je teško govoriti, teško je bilo šta racionalno reći, ali i u takvim trenucima svi zajedno moramo da smognemo snage, da se ujedinimo, da pomognemo porodicama stradalih i da učinimo sve što je u našoj moći da šteta bude što je moguće manja i da ljudima koji su izgubili svoje najbliže pomognemo najviše što možemo”, rekao je Vučić.
Predsednik je konstatovao kako je prvi dan novembra bio jedan od najtežih dana za Srbiju.
“Najsrećnije porodice na svetu imaju svoje teške dane, imaju svoje dane tuge, dane bola. Danas je takav dan za našu porodicu, porodicu Srbiju, srpsku porodicu. Jedan od najtežih”, rekao je Vučić.
On je tražio od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i Vlade Republike Srbije da lica odgovorna za nesreću budu procesuirana i strogo kažnjena.
U danima nakon toga slobode je lišeno 11 lica zbog tragedije u Novom Sadu, među kojima su bili bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
Preko 100 lica je ispitano u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, uz saslušanje 34 svedoka tragedije, dok je planirao ispitivanje još 16 svedoka, kako je saopštilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.
Odgovornost za tragediju i saosećanje sa porodicama stradalih
Novosadska tragedija je probudila buru emocija u Srbiji, a u obraćanju medijima povodom dešavanja u Novom Sadu pet dana nakon tragedije, kada je demolinara Gradska kuća, Vučić je ponovio stav koji se tiče pomoći porodicama stradalih i pronalaženju odgovornih za tragediju.
“Pomoći ćemo porodicama stradalih, to je naša obaveza. I pomoći ćemo da se nikada ne zaborave oni koji su u toj tragediji stradali”, poručio je on čime je nagoveštena mogućnost podizanja spomen obeležja.
Nekoliko dana nakon nesreće najviši državni funkcioneri su posetili porodice nastradalih.
Vučić je 9. novembra u Kovilju obišao i grobna mesta tragično stradalih Sare (6), Valentine (10) i Đorđa (53) Firića.
“Jutros sam bio na najtužnijem mestu u Srbiji, na mestu gde su sahranjeni šestogodišnja Sara, desetogodišnja Valentina i pedesettrogodišnji Đorđe. Bol majke i oca za svojom dečicom, jecaji sestre za bratom parali su jutros nebo nad Koviljom”, napisao je Vučić.
Nekoliko dana kasnije premijer Srbije Miloš Vučević je sa gradonačelnikom Novog Sada Milanom Đurićem obišao grobove troje stradalih u nesreći 1. novembra na železničkoj stanici i njihove porodice u Kaću.
“Bez reči. Samo jecaji i tuga koja ne jenjava. Nedostajete u svakom satu, u svakom danu. Ništa ne može da nadoknadi gubitak sa kojim žive članovi porodica tragično stradalih Mileve, Milice i Sanje. Uvek ćemo biti tu da saosećamo, da pružimo pomoć kakva god da je potrebna, a bol će ostati večna”, napisao je Vučević.
Četrdesetodnevni pomen stradalima u novosadskoj tragediji
Porodice nastradalih u tragediji su obeležile i četrdesetodnevni pomen za stradale, a predsednik Vučić je tom prilikom u Kovilju ponovo posetio porodicu Firić i potvrdio svoju nameru da država stane iza porodica nastradalih.
“Posle strašne tragedije u Novom Sadu, obećali smo ljudima pravdu i podršku porodicama stradalih. Danas sam posetio porodicu Firić koja je izgubila tri člana, deku Ðorđa i devojčice Valentinu i Saru. Nisam mogao da im umanjim bol, niti to iko može, ali ću uvek biti uz ovu divnu porodicu”, objavio je Vučić.
Takođe, on je prisustvovao pomenu za 17-godišnjeg Nikolu Komara, takođe stradalog u nesreći u Novom Sadu.
“Tragedija iz Novog Sada slomila je srce svakom čoveku u našoj zemlji. Porodicama stradalih ponajviše. Prisustvovao sam pomenu Nemanje Komara, divnog sedamnaestogodišnjaka iz Stepanovićeva. Majku, oca, baku, deku, a posebno sestricu i malog brata niko ne može da uteši”, napisao je Vučić.
U Stepanovićevu je Vučić izrazio saučećšće i porodici stradalog Ðure Švonje, koju je posetio u porodičnom domu.
“Srbi iz Dalmacije, divni ljudi pamtiće svog Ðuru. Kao predsednik Republike, postaraću se da stradali nikada ne budu zaboravljeni i da pravda bude zadovoljena”, naveo je Vučić.
Takođe, premijer Vučević je povodom 40 dana od pada nadstrešnice obišao grobove Mileve Karanović iz Kaća i Miloša Milosavljevića iz Knićanina i tom prilikom je posetio njihove porodice.
“Svestan da takvu bol i tugu ništa ne može da izleči. Najdublje saučestvujem u bolu njihovih porodica i prijatelja, i jedino što danas imam snage a poručim jeste da ih država Srbija neće zaboraviti, da će uvek biti uz njihove porodice i da će pravda biti zadovoljena“, objavio je Vučević.
U međuvremenu Gradsko veće Novog Sada donelo je Odluku o obezbeđivanju sredstava za finansijsku podršku porodicama poginulih i teško povređenih u tragediji u vrednosti od 50 miliona dinara.
Porodice stradalih u masovnim ubistvima nisu zaboravljene
Zvaničnici Republike Srbije nastoje da svojim primerom demonstriraju kako država ne zaboravlja stradale sugrađane.
Ranije ove godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je cveće u spomen-parku u Malom Orašju na mestu ubistva Nemanje Stevanovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića, Nikole Milića i Petra Mitrovića.
“Sa najdubljim pijetetom odajem poštu nevinim žrtvama bezumnog pohoda koji je iza sebe ostavio očaj, tugu i pustoš. Kao roditelj, osećam ogroman bol zbog izgubljenih života i delim patnju porodica koje su ostale bez najvrednijeg blaga, bez svoje dece. Kao predsednik, obećavam da država neće dozvoliti zločin bez kazne, pobedu zla nad pravdom i zverstva nad čovečnošću. Neka počivaju u miru”, napisao je predsednik Vučić.
Podsetimo, Viši sud u Smederevu izrekao je maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina za masovnog ubicu iz mladenovačkih sela Uroša Blažića, kao i njegovom ocu, Radiši Blažiću.
Osim velikih tragedija koje su se dogodile u skorije vreme, država je nastojala da kulturu sećanja i nezaborava čuva i neguje i kada su u pitanju žrtve velikih nacionalnih stradanja koja su zadesila Srbiju u poslednje tri decenije.
Ni žrtve NATO agresije nikada nisu zaboravljene
Jedna od tih tragedija je i NATO agresija, koja je odnela brojne žrtve, a među njim i najmlađu, Bojanu Tošović, koja je sa samo 11 meseci stradala od NATO bombi zajedno sa ocem Božinom.
Porodicu Tošović, majku Mariju i sestru Anđelku nastradale Bojane je na 25. godišnjicu agresiju posetio predsednik Vučić u njihovom domu u Kuršumliji.
“Danas bi Bojana imala 25 godina. Njen život je prekinut nemilosrdno, bez razloga, bez povoda i opravdanja, u surovom bombradovanju koje je uzelo mnogo života i zauvek promenilo budućnost sveta, međunarodnog prava i pravde. Nikada nećemo zaboraviti. Zbog Bojane i sve naše dece”, naveo je Vučić tom prilikom dodavši:
“Bojana, rođena 28. aprila 1998. godine, najmlađa je žrtva NATO agresije, poginula je sa svojim ocem Božinom kada je na njihovu kuću pala bomba”.
Poštovanje i kulturu sećanja kada su u pitanju žrtve NATO agresije, a posebno deca, s obzirom da je 79 njih stradalo u agresiji, srpski narod je iskazao i postavljanjem spomen-obeležja “Bili smo samo deca” u Tašmajdanskom parku u Beogradu, na kojem se nalazi bista trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice, koja je simbol stradanja srpske dece od NATO bombi.
Spomen-obeležje je više puta bilo predmet skrnavljenja, a rekonstruisano je od strane livnice “Jeremić”, dok je simboličnu cenu popravke platio predsednik Vučić, želeći da pokaže od kakvog je značaja da se ne zaborave zločini koje je NATO počinio u Srbiji, kako je pisao RTS.
