Srbija će uskoro dobiti novu vladu ili će se ići na parmalentarne izbore, koji će se održati najverovatnije u aprilu, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon ostavke premijera Miloša Vučevića.
Ono što je sasvim sigurno, Srbija neće imati prelaznu vladu, rekao je on.
U obraćanju posle vanredne sednice Vlade Srbije predsednik je rekao da je otvoren za obe ove opcije po proceduri, i za formiranje nove vlade i za izbore. Naveo je i da ima tri ili četiri imena za novog mandatara, ali da nije siguran da neće biti novih izbora.
„U narednih 10 dana donećemo odluku da li ćemo ići na izbore ili u sastavljanje nove Vlade. Mi nemamo nikakve kandidate“, pojasnio je on.
Šta nakon ostavke premijera?
Podsetimo, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević dao je neopozivu ostavku na tu funkciju i na njoj će ostati dok se ne izabere novi premijer, a dotle je cela vlada u ostavci i radiće kao tehnička.
Kako je predviđeno Ustavom, predsednik Vlade ostavku može podneti Narodnoj skupštini koja na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade. U Zakonu o Vladi navodi se da kada Narodna skupština konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.
Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore. Prema Zakonu o Vladi, član 20, predsednik Vlade može podneti ostavku koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.
‘Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade“, navodi se u Zakonu o Vladi.
Vlada kojoj je prestao mandat, prema Zakonu, može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Takođe, Vlada ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini, a na podnošenje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o podnošenju ostavke predsednika Vlade.
Inače, prestanak mandata premijera ne mora da znači nove izbore, jer postoji mogućnost da većina u parlamentu izabere novog premijera. Kada Skupština Srbije konstatuje ostavku premijera, predsednik države je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade, odnosno da mandat poveri nekom drugom.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević preuzeo je dužnost predsednika Vlade Srbije krajem aprlila 2024. Vlada Vučevića počela je da radi 2. maja. Odluku da Vučević bude mandatar doneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. marta. Vučević je do tada bio ministar odbrane i lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Ekspoze je podneo u Skupštini Srbije početkom maja. Na funkciji je nasledio Anu Brnabić, koja je danas predsednica parlamenta.
Šta je zapravo tehnička vlada?
Tehnička vlada je termin koji se koristi u kontekstu modernih parlamentarnih demokratija da opiše izvršnu vlast ili vladu zemlje čija su ovlašćenja i trajanje ograničeni u poređenju sa redovnom vladom.
Tehnička vlada se najčešće formira kada njen šef ili ona sama podnese ostavku, odnosno parlament joj izglasa nepoverenje.
Nakon toga, ili se imenuje nova vlada ili stara nastavlja da radi, ali samo dok parlament ne izglasa poverenje novoj vladi ili se ona formira posle novih izbora. Tehnička vlada, koja se može nazvati i vladom u ostavci, po pravilu nema ovlašćenja da donosi važnije i dalekosežnije odluke, odnosno pretpostavlja se da zbog svoje “privremene“ prirode ima nema legitimiteta za njih.
Kako je propisano zakonom, vlada kojoj je prestao mandat ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine.
Takođe, član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku, precizirano je Zakonom o vladi.
Istim zakonom, u članu 20. piše i da predsednik Vlade može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.
Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
Na podnošenje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o podnošenju ostavke predsednika Vlade.
