Anksioznost može biti prikrivena u svakodnevnim navikama poput konstantnog izvinjavanja ili teškog donošenja odluka.
Ovo stanje karakterišu naglašene neprijatne emocije, uključujući strah, nelagodnost, napetost i strepnju, a ponekad nema jasnog razloga za ova osećanja.
Psihoterapeut Marko Jovašević deli nekoliko čestih anksioznih navika koje često prolaze neprimećeno:
- Izbegavanje traženja ili zahtevanja od drugih zbog straha od njihovih reakcija.
- Teško donošenje odluka, čak i u jednostavnim situacijama.
- Konstantno izvinjavanje i za najmanje sitnice.
- Preterana analiza odnosa s drugima i opterećivanje time kako su vas drugi shvatili.
- Izbegavanje društva i težnja ka izolaciji od okoline.
- Izbegavanje situacija ili mesta koja bi mogla izazvati anksioznost.
Marko ističe važnost davanja dozvole sebi za donošenje odluka i izražavanje saosećanja prema sebi. Pored toga, naglašava da su podrška i razumevanje iz različitih izvora često ključni za kontrolisanje i prevazilaženje anksioznosti.
Pročitajte još:
Šta je socijalna anksioznost i kako se leči
Socijalna anksioznost ili socijalna fobija je stanje mentalnog zdravlja u kojem osoba doživljava strah u određenim ili svim društvenim situacijama. Osoba koja pati od socijalne anksioznosti oseća intenzivan strah u sledećim situacijama: Upoznavanje novih ljudi. Nastup pred publikom. Primanje ili upućivanje telefonskih poziva. Korišćenje javnih toaleta. Traženje pomoći u restoranu, prodavnici ili drugom javnom mestu. Odgovaranje na pitanje pred ljudima. Jelo pred drugim ljudima. Učestvovanje u intervjuu. Na koga utiče socijalna anksioznost? Socijalni anksiozni poremećaj je uobičajeno stanje mentalnog zdravlja koje može uticati na svakoga. Otprilike 5% do 10% ljudi širom sveta ima socijalni anksiozni poremećaj. To je treće najčešće […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
