Ova godina bila je izazovna za sve vinare i vinogradare.
Može se reći da je bila izuzetno teška i da je bilo mnogo posla u vinogradima. Tokom proleća imali smo grad, pre toga veliku sušu koja je dugo trajala i na kraju imali smo kišu na samom početku berbe. Zbog velikih padavina došlo je do truljenja grožđa, tako da su vinari morali da biraju momenat kada će ga obrati. Neki su uspeli, neki nisu, kaže za Biznis.rs direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta.
Prema njegovim rečima, severni deo Srbije dosta je stradao zbog velikih vrućina, grožđe je izgorelo i propalo. Centralni i južni deo, gde je bilo malo više vlažnosti, nije prošao tako loše. Vinari su uspeli na vreme da oberu grožđe i zato mogu da očekuju solidan rod.
– Sa druge strane, pored onih koji su uspeli sve da završe na vreme sigurno će biti nekih vinara koji će imati 20-30, a neki i 50 odsto manje roda. Biće i lošijeg kvaliteta, ali verujemo da će vinarije uspeti to da nadomeste savremenim tehnologijama, kako bi izvukle maksimum iz grožđa – navodi Rajta.
U Srbiji su među belim sortama najviše zastupljeni šardone, rizling, muskat, sovinjon i tamjanika, dok su od crnih sorti to uglavnom kaberne, merlo, prokupac… Rajta kaže da Srbija ima sreću jer može da proizvede kvalitetno grožđe, ali je ove godine kvalitet sorti u potpunosti različit.
– Biće dobrog vina, ali je opet rano o tome govoriti dok se ne završi prerada i dok ne vidimo šta je i kako urađeno. Grožđe u sebi treba da ima sva organska jedinjenja koja su mu potrebna, poput šećera, kiselina, polifenola i ostalih hranljivih sastojaka, kako bi se dobio balans i određeni nivo vina. Oni koji nisu uspeli da dobiju taj balans, kao što sam napomenuo, moraće modernom tehnologijom to da nadomeste. Ipak, vinari koji rade na tradicionalan način, ručno – oni su u problemu. Svakako, videćemo krajem novembra kakva će nam biti prva vina – napominje on.
U Srbiji, kako kaže Rajta, ima između 24.000 i 26.000 hektara pod zasadima vinograda, a posađeno je i novih 550 hektara, što je prema njegovom mišljenju malo. Ipak, ono što je ohrabrujuće je da se povećava broj vinarija.
– Uzmimo kao primer 2014. godinu, kada je bilo oko 240 vinarija. Danas ih je oko 450, što je solidan broj za našu malu zemlju i mislim da će u narednom periodu svakako rasti. Očekujemo da će sledeće godine biti između 500 i 600 vinarija u celoj Srbiji. Godišnja proizvodnja se kreće između 15 i 17 miliona litara. Te količine su donekle zadovoljavajuće jer mogu da podmire domaće tržište, ali s obzirom na to da se sve više izvozi trebalo bi ih povećati – zaključuje direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
