Ruska ekonomija, koja je jedva prevazišla posledice pandemije koronavirusa, suočila se sa još težim izazovima. Među njima su rastuća inflacija, problemi sa izvozom ruskih proizvoda i uvozom materijala i komponenti u Rusiju, poremećaj logističkih i kooperativnih lanaca i povlačenje većeg broja stranih kompanija iz zemlje.
Kriza posebne vrste
Stručnjaci napominju da će sadašnja kriza imati drugačiju sektorsku strukturu u odnosu na krizu sa korona virusom. Pre svega, stradaće oni sektori privrede koji su na meti antiruskih sankcija, dok sektor plaćenih usluga stanovništvu, koji je 2020. godine podneo najteži udarac, neće biti u najgorem položaju. Domaći turizam, sektor informacionih tehnologija i niz drugih mogu ponovo postati korisnici, a formiranje nedobrovoljne štednje kod dela stanovništva može doprineti daljem razvoju stambene izgradnje.
Trenutna situacija nije poput prošlih kriza 1998, 2008, 2014. ili 2020. godine, kaže Anton Struchenevski, glavni ekonomista SberCIB Investment Research. „Sada govorimo o potrebi transformacije celokupne privrede, uključujući ne samo logističke veze, već i tehnološke lance. Potrebno je vreme da se razviju nove poslovne veze. Glavno je da i biznis i vlada imaju iskustvo rada u širokom raznih, a ponekad i kritičnih uslova, koji će olakšati proces transformacije“, navodi ekspert.
Zavisnost i prevazilaženje
U energetskom sektoru posledice sankcija su odlazak međunarodnih naftnih servisnih kompanija, kao i teškoće u nabavci nove i održavanju postojeće inostrane proizvodne opreme. Još u martu je Unija proizvođača energije (EPU), koja objedinjuje ruske proizvodne kompanije, sastavila listu rizika za industriju, gde je istakla manjak uvoznih rezervnih delova ili nemogućnost servisiranja stranih kombinata. Energetske kompanije izlaz vide u prelasku sa evropskih nabavki opreme na snabdevanje iz drugih zemalja, poput Kine, Indije ili Irana.
Aleksej Nesterenko, direktor prakse strateškog i operativnog konsaltinga u KPMG, veruje da će ključni problem za mnoge ruske industrije, zavisnost od stranih komponenti i opreme, ostati u budućnosti još 1-3 godine. Po njegovom mišljenju, brzo rešenje je razvoj alternativnih puteva snabdevanja, uključujući i na državnom nivou: stvaranje paralelnih uvoznih tržišta. Ali srednjeročno, potrebno je razraditi mogućnosti domaće proizvodnje maksimalne količine proizvoda.
Ranije je Oleg Deripaska, osnivač En + grupe, rekao da bi većina kanala bivšeg izvoza Ruske Federacije mogla biti zatvorena, ističući da ruski biznis u ovoj situaciji treba da traži nova izvozna tržišta. „Ako ovo uradimo u narednih četiri ili pet godina, onda za deset godina možemo da izgradimo isti uspešan ekonomski model ne sa Evropljanima, već sa partnerima iz jugoistočne Azije, Kine, Indije, Južne Amerike“, rekao je biznismen.
Prema rečima Deripaske, biće veliki uspeh ako Rusija u narednih osamnaest meseci uspe da održi najmanje 80 odsto izvoza koji je bio pre godinu dana. A za ovo je, prema njegovim rečima, potrebno „mnogo rada”. „Moramo da vodimo računa o brodovima, lokomotivama, lukama, kranskim objektima, transportnim koridorima, logistici. Sve to treba da bude dostupno ne samo u našoj zemlji, već i tamo gde otpremamo. Moramo da napravimo slobodne ekonomske zone, pozovemo preduzetnike iz mnogih zemalja da započnu ovaj ciklus iznova“, rekao je Deripaska.
Poslovni izazovi
Predstavnici različitih privrednih sektora pričali su o problemima koji su nastali kao rezultat sankcija, kao i o nekim načinima za njihovo rešavanje. Tako je izvršni direktor DomBitKhim LLC, najvećeg proizvođača kućne hemije na jugu Rusije, Saniet Natkho, među glavnim problemima, naveo ozbiljan rast cene sirovina, koji se kretao od 50 do 280%.
Drugi veliki problem je bio logistika: deo robe koju je kompanija naručila jednostavno je zaglavljena na granici. A rast troškova transporta doveo je do toga da su čak i neke komponente, isporučene, uključujući i iz Kine, poskupele.
Inženjerska kompanija Complek KAD saopštila je da se obustavlja niz projekata za izradu industrijske opreme, jer su zasnovani na stranim komponentama koje nemaju analoga u Rusiji. Pod ovim uslovima i dalje možete pokušati da uvezete komponente koje nedostaju, ali će to biti mnogo skuplje. Druga opcija je traženje analoga na drugim tržištima, ali ovde nema poverenja u kvalitet. I treći način je naručiti reverzni inženjering potrebnih komponenti u Rusiji. „Smatramo opciju obrnutog inženjeringa kao najprihvatljiviju. Pre svega, reverzni inženjering, koji sprovode naši ruski inženjeri, stvoriće mehanizme, opremu, uređaje prilagođene posebno potrebama određenog klijenta. A prema ovim crtežima u budućnosti će biti moguće uspostaviti masovnu proizvodnju“, siguran je Dmitrij Kaleev, generalni direktor Kompleksa KAD.
Zauzvrat, čelnici En+ grupe govore o važnosti ljudskog kapitala. Shvatajući poteškoće sa kojima se suočavaju zaposleni, kompanija je u martu 2022. povećala plate u energetici i metalurškoj delatnosti za 10 odsto, odnosno za samo godinu i po dana rast prihoda zaposlenih u kompaniji iznosio je oko 30 odsto. Pored toga, doplate za obroke povećane su za 50%.
Kompanija je u aprilu najavila zapošljavanje više od 1.000 radnika u devet regiona Rusije, verujući da će visokokvalifikovani kadrovi pomoći razvoju poslovanja. Kompanija je saopštila da En+ Group nastavlja da aktivno razvija mere podrške zaposlenima: bilo da se radi o organizaciji rekreacije za zaposlene, za koju se planira izdvojiti više od 157 miliona rubalja u 2022. godini, ili o programu stambene podrške koji predviđa hipoteku bez učešća i pomoći u otplati kredita.
Teška predviđanja
Da li će Rusija uspeti da dostigne novi nivo ekonomskog razvoja zavisi od zajedničkih napora privrede i države.
Premijer Mihail Mišustin je, govoreći u Državnoj dumi, dao ruskoj ekonomiji najmanje šest meseci da se obnovi i oporavi od uvođenja sankcija. Situaciju je nazvao „teškom, ali radnom“. Mišustin je dodao da će glavni odgovor na pritisak biti otvaranje radnih mesta, slobodno preduzetništvo i industrija i nezavisnost ruske privrede.
Aleksej Nesterenko iz KPMG smatra da je radikalna transformacija privrede moguća, ali za to su potrebne, pre svega, promene u oblasti strateškog planiranja. Dakle, po njegovom mišljenju, Rusija treba da se udalji od „iranskog” modela restrukturiranja privrede, koji predviđa snabdevanje resursima i kupovinu opreme u zaobilaženju sankcija. „Prednost ovog pristupa je relativna lakoća restrukturiranja: potrebno je obnoviti samo logistiku i finansijske tokove. Nedostatak je hronično nagomilavanje zaostatka u privredi: kupujete opremu 20-40% skuplju, a prodajete resurse 20 –40% jeftinije od zemalja koje nisu sankcionisane“, objašnjava ekspert.
Nesterenko kao primer nudi „kineski“ model, odnosno razvoj zemlje na osnovu njenih globalnih prednosti i maksimalnog privlačenja stranih investicija. Prednost ove opcije je povećanje dodate vrednosti u privredi i razvoj integracije u globalne proizvodne lance, nedostatak je potreba za dugoročnim planiranjem, kao i teškoća u privlačenju investicija.
„U Rusiji, drugi put podrazumeva postepeno, ali dosledno odbijanje izvoza resursa u korist izvoza proizvoda sa višom dodatnom vrednošću (đubriva, plastike, elementi složene tehnike, baterije, ultračisti gasovi i dr.) Shodno tome, pokretač ovog rasta su preduzeća metaloprerađivačka, mašinska i hemijska industrija. Istovremeno, treba se osloniti na srednja preduzeća koja mogu privući investicije i brzo se prilagoditi potrebama internih i eksternih potrošača. Takođe je potrebno podržati izvoz u zemlje Afrike, Latinske Amerike i Azije, koji će se, pre svega, zasnivati na ekonomskoj izvodljivosti, a ne političkim preferencijama“, zaključuje ekspert.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
