Iza omiljenih dečjih bajki kriju se zastrašujuće priče: Pepeljuga je bila robinja, a Snežana princeza tragične sudbine

Većina bajki je zasnovana na legendama, ali neke su nastale na osnovu stvarnih ličnosti i istinitih događaja

Deca vole da slušaju bajke, naročito pre nego što utonu u blaženi san. Međutim, ono što ne znaju deca, a sigurno i većina velikih koji su odrasli na ovim bajkama, jeste da se iza njih kriju zastrašujuće priče, zasnovane na duhovnim verovanjima, ali i stvarnim događajima iza kojih se kriju ubistva, silovanja, incest i mučenje.

Početkom XIX veka, braća Jakob i Vilhelm Grim su gajili veliku naklonost prema germanskom folkloru, a to se razvilo u prikupljanje narodnih priča. Međutim, kako su priče bile prilično zastrašujuće, braća su im davala „lakša“ tumačenja, kako bi se knjige prodavale.

Iako je većina bajki zasnovana na legendama, neke su nastale na osnovu stvarnih ličnosti i istinitih događaja. Bajka „Snežana i sedam patuljaka“ bazira se na tragičnom životu bavarske plemkinje iz XVI veka, Margaret fon Valdek iz Bad Vildungena.

Njen brat je koristio decu za rad u rudniku bakra. Težak posao, kao što je rudarenje, njihova mala tela u potpunosti je izdeformisao i zato su ih zvali patuljcima. I priča o otrovnoj jabuci potiče od stvarnog događaja. Ona je bila nuđena deci radnicima za koje se verovalo da su krala.

Margareta je imala maćehu koja ju je prezirala. Iz mržnje ju je poslala na briselski dvor, gde joj je princ Filip II od Španije postao ljubavnik. Njegov otac, kralj Španije, protivio se toj romansi, pa je poslao ljude da otruju Margaretu.

Pixabay

I priča o „Ivici i Marici“ krije strašnu istinu o velikoj gladi koja je vladala od 1315. do 1317. godine. Veliki deo evropskog kontinenta bio je uništen, vladale su bolesti, a smrt je bila na svakom koraku. U tom beznađu, često se događalo da roditelji napuste decu i puste ih da lutaju i sama se snalaze.

Pixabay

Priča o veštici i njenoj kućici od čokolade i kolača bazira se na tragičnoj priči od uspešnoj pekarki Katarini Šraderin. Ona je tokom XVII veka pravila ukusne kolačiće od đumbira, a ljubomorni pekari su je optužili da je veštica. Nakon što je proterana iz grada, grupa ljutih komšija ju je vratila kući i spalila u njenoj peći.

Pixabay

Iako ima mnogo verzija, najverovatnije da se iza Pepeljuge krije priča o plavokosoj Grkinji Rodopis, čije ime znači „rumenih obraza“. Vrlo mlada je uhvaćena, odvedena u Trakiju, a potom, kao robinja, u Egipat. Njen neobičan izgled učinio ju je dragocenom robom, a njen gospodar, faraon Ahmos II, obasipao ju je poklonima. Jedan od poklona bile su zlatne cipele.