Da, znam. Teško je biti roditelj. A biti samohrani roditelj je izazov. Konstantna borba.
Da li vam je možda poznat onaj trenutak kada više ne prepoznajete osobu koja vas posmatra iz ogledala? Da, primećujete, ima nekih sličnosti sa vama, ali… Shvatate da su to obrisi nekog dalekog sećanja, a da u vas, zapravo, bezizražajno gleda tužna lokva od žene. Trenutak kada shvatite da ste odavno bez vazduha, da ste samo prividno živi, za druge. Senka one koja ste bili nekada. Trenutak kada shvatite da je rečenica „i u dobru i u zlu“ totalno nerealna, i da od dobrog nije ostalo ni početno slovo. Trenutak kada shvatite da, ukoliko ne pređete taj prag ništavila, postajete upravo to… A zašto, kada vas iz ugla posmatra par krupnih, plavih očiju i očekuje da iskrivite usne u osmeh, dok vi grčevito grizete usnu, ne bi li ugušili krik. Za osmeh, snage odavno nemate.
Odmeravate, vagate…. Razmišljate kako dalje, šta će reći ljudi…. Kud ću…?
„Detetu su potrebna oba roditelja, šapućete u sebi, „izdržaću, ja nisam bitna, ja nisam bitna…“
A onda jednom, u kovitlacu bujice pogrda, shvatite – da jeste bitni. Da od vas zavisi da li će u tom paru plavih očiju goreti svetlost ili ćete je ugasiti, jer niste smeli da razgorite zaboravljenu vatru života u vama. I tada se sve menja. Tada donosite odluku. Odluku da postanete ono na šta društvo i ne gleda blagonaklono. Samohrana mama.
Da, znam. Teško je biti roditelj. A biti samohrani roditelj je izazov. Konstantna borba. Nikada nisam bila slaba, samo sam u jednom trenutku poklekla i dozvolila slabijima od sebe da me ubede da sam nešto što nisam. Zato sam iz prašnjavog kofera izvukla zaboravljenu hrabrost, navukla je na sebe kao najlepšu haljinu i ponosno prebacila svoj krst na leđa. Mnoge su pre mene, zašto ne bih mogla i ja? Biće teško, ali ne i nemoguće. Počela sam da podižem “gard”, jer sam znajući šta me čeka, morala da razvijem kakvu takvu taktiku. I da progutam olovnu knedlu.
Ono što sam osetila, u startu je određena doza sažaljivih pogleda koji su zapravo nosili istu poruku: “Jadnica, nije uspela…“
Priznajem, u početku me je to malo ljutilo. Davanje za pravo da govore o vama i vašem životu, o kome ništa ne znaju, jer ti si, sve vreme, hrabro držala jezik za zubima. Nikoga se nije ticalo šta se dešava između tvoja četiri zida. To je bila tvoja borba. Zato u startu nemojte nikome ništa objašnjavati. Nikome sem svom detetu ne dugujete ništa, stoga sam ja umesto višečasovnog objašnjavanja, usne razvlačila u šeretski smešak, kada bi krenuli da guraju prste u živu ranu. Verujte, osmeh je oružje koje pobeđuje sve. Samim tim sam im dala do znanja da sažaljive poglede neću da trpim. Rešila sam da istupim hrabro, jer ja nemam čega da se stidim, iako mi društvo, pored etikete „samohrana“ koja ispada da me jedina i definiše, neprekidno nameće osećaj krivice.
Odbacite poglede i šaputanja iza leđa, uvek će ih biti. Ljudi to rade. Neki jer su zlonamerni, a drugi zato što oni nisu imali hrabrosti da urade to što ste vi. Samo prihvatite, prihvatite da vaš život nikada neće biti isti. A sa njim, ni vi.
Dobićete otrežnjujuć udarac u lice: Sve je mnogo teže nego što ste to mogle i da zamislite
U braku je postojala rutina, da tako kažem. Otprilike se znalo ko kad i koliko žonglira obavezama. Kako to uvek i biva, 80 odsto svega je ipak, bilo na meni. Ali, naviknete se, morate. Vi ste, ipak, žene. Sada, kada ste same, znate da vam niko neće pomoći da očistite kuću ili sklopite čitavu planinu čistog veša, niko vas neće odmeniti dežurstva nad bolesnim detetom, nikog, sem vas neće buditi vriska u pola noći, jer su čudovišta pod krevetom… Da, baš tako. Šamar posred lica. Same ste. Ali uz duboki uzdah shvatate da je to vaš izbor i znate da ćete naučiti da se nosite sa njim. Ma koliko da bole šamari.
Strpljivo podnesite, taj bol će vam jednom koristiti
Poput talasa vam nailaze spoznaje da sve muke koje ste ikada prebrodile su zapravo dobar temelj za ovo kroz šta sada prolazite. Na čvrstom temelju valja zidati dalje. Doduše, nekada je to zidanje cigla po ciglu, ali ste strpljivi. Sada imate i zašto. Znate da je sve imalo svoju svrhu. Morali ste da se osnažite. Na ovaj, ili onaj način, jer živeti sam nije nimalo lako. Tada otkrivate skrivene talente u sebi za mnoge stvari – kako da spojite i prespojite nevidljive niti i izdržite do sledećeg meseca, na primer.
Tihovanje koje zna da vas rastavi na sitne delove i ponovo složi
To je bila zapravo jedna od stvari koje umeju da uznemire. Bar mene jesu. Tihovanje, jer se bojite svog glasa, nekako čudno zveči i odbija se o prazne zidove. Ta Tišina sa velikim T u svakom uglu stana, kada bi se radni dan priveo kraju, kada bi dete bilo u svom krevetu, a vi pred novim izazovom. Bojaćete se, jer to, nakon svega dođe kao nešto prirodno. Ako je potrebno i isplačite se, suze će vam isprati dušu i izoštriti pogled, pa ćete možda, lakše videti i osećati neke stvari. Probajte da se srodite sa tišinom. Prihvatite je kao NEuznemiravajuću. Bez opiranja. Ja se jesam opirala u početku, koprcala sam se, dok se u jednom trenu, nisam samo predala. Sada obitavam u njoj i pronalazim odgovore za dalje. Tihovanje i tišina su moji doživotni saveznici.
Slobodno vreme zapravo nije „isključeno“
Kada dođe taj famozni petak, i bivši partner svrati po decu jer mu ona „pripadaju“ vikendom, shvatite da do njihovog povratka u nedelju imate čitav jedan i po dan za sebe. Ta misao vas rasvesti u trenu, ali shvatite da vi, prosto ne znate šta ćete sa tolikim slobodnim vremenom. Vrlo brzo shvatite gde ćete ga potrošiti: na one stvari i kućne poslove koje niste stigli da završite jer ste imali gomilu drugih obaveza.
Surovi kompromis koji se nameće gotovo uvek
S obzirom na to da jedan roditelj svakako provodi manje vremena sa decom, shvatate da deca to i te kako osećaju. Zbog svega što morate da uradite za vašu egzistenciju, vi morate da nadomestite prazninu koja je nastala nakon razvoda. Nemojte osećati krivicu, dajete sve od sebe da pružite najbolje svom detetu. Vremenom, dete će shvatiti šta sve činite. Za njega i vašu malu porodicu. Naravno, u svemu tome još i pokušavate da uspostavite što je moguće korektniji odnos sa bivšim partnerom, što nekada može da izgleda kao da vozite po zidu smrti, dok vas neko od posmatrača gađa kokicama. Ali, znate da ćete sve to da rešite što je moguće bolje, jer je kompromis jedino što ostaje u takvim situacijama.
Na kraju krajeva, teške situacije će vas samo podsetiti od čega ste napravljene. Odbijte etiketu „samohrana“ jer vi to niste. Izaberite da budete zmajevi, ratnice i borci. Jer jedino takve ćete valjati svojoj deci.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
