Iz ljubavi prema guslama nastaje instrument kroz koji čuva bogatstvo narodne baštine

Ljubav prema epskoj poeziji i guslama nadahnula je narodnog guslara Čedomira Durkovića da izrađuje ovaj drevni instrument. Vremešnik iz Kule kaže da je samouk i objašnjava kako ručna rezbarija na drvetu zahteva dosta vremena i strpljenja, gde je najlakše staviti kožu, ali ga šake i dalje dobro služe. Do sada napravio osamdesetak gusala, a u poslednje vreme mu momaže i unuk Marko.

“Drvo koje se koristi za gusle je javor, a teško se javor nabavlja za gusle. Koža je jareća i na njoj ima dosta posla, treba je očistiti i zategnuti da bi dobili dobar zvuk. Ja, na primer uradim sve prvo na čistom drvetu, ali pre toga ošimrglam, pa onda crtam. Evo ovo što vidite je stara kapela Lovćana Njegoševa, koja je išla u grb Crne Gore, a na ovim što pravim sada biće Jabučilo, to je srpski krilati konj, kojeg sam napravio unuku u maloj verziji”, kazao je Čedomir Durković, zanatlija i narodni guslar iz Kule.

“Dedi najčešće pomažem kada se šmirgla drvo i kada mu dodajem alate. Pomagao sam mu, ali nisam nikada oko završetka, jer uglavnom pomažem na početku, a posle deda završi sve sam”, saopštio je Marko Durković, unuk.

Stari i neupotrebljivi satovi kod Durkovića dobiju novi sjaj.

“Od dva ili tri sata napravio sam jedan. Znam da ih popravim, a kutije uvek nove napravim. Stari sat koji ne radi, tek kada ga popravim, pravim novi kutiju i to original kakva je bila i pravim sve od čistog drveta, a to može za tri dana da se uradi”, izjavio je Čedomir Durković, zanatlija i narodni guslar iz Kule.

Durković u svojoj radionici vešto izrađuje i druge delove nameštaja, a kako kaže od kako je u penziji ima mnogo više slobodnog vremena da se posveti hobiju koji najviše voli u osmoj deceniji života.