Priča o sladoledu seže daleko u prošlost, u drevnoj Kini gde su na kraljevskim dvorovima pravila mešavinu leda i mleka čime se dobijala hladna poslastica koja je preteča današnjeg sladoleda.
Prvi Evropljanin koji je imao priliku da proba sladoled je Marko Polo koji je o ovom slatkišu pisao u svom putopisu. Dok su Arapi vladali na Siciliji, naučili su Italijane veštini zamrzavanja slatkog krema i tako se sladoled proširio po celoj Evropi. Italijani i dan danas važe za vrhunske maistore sladoleda.
Leto je došlo i do Novog Sada, a po vrelim tropskim vrućinama čime je najbolje rashladiti se da li limunadom sa ledom, hladnom kafom ili pak ledenim čajem? Najbolji izbor je svima najomiljenija letnja poslastica sladoled. Od pistaća, raznovrsnih voćnih ukusa, mlečne čokolade,vanila madagaskar ili mokka crema ukusi su različiti ali jedno je sigurno većina nas obožava sladoled kao najpopularniju letnju poslasticu. Ponuda je raznovrsna, možemo da biramo da li ćemo se rashlađivati uz sladoled serviran u čaši ili slatkom fišeku, preliven čokoladom, gotovim slatkišima, ili na štapiću. Najveće interesovanje je svakako za tradicionalnim sladoledom iz poslastičarnice.
Svaki poslastičar strogo i ljubomorno čuva svoju tajnu recepturu.Osim prepoznatljivog karekterističnog ukusa vrlo je važan kvalitet sastojaka kao i estetika serviranja.
Tragom izvorne italijanske recepture gelata, danas će vas ekipa Vojvodina uživo povesti do poslastičarnice Chocolato Gelato cafe smešten u srcu Dunavske ulice, gde smo porazgovarali sa ljubaznim osobljem i šefom proizvodnje otkrivši neke nove informacije vezane za pripemu ove poslastice.
Da bi ukus bio autentičan, izbor kvalitetnih sastojaka je sa područja gde rastu najbolje. Upravo zato, namernice od kojih se kreira gelato prelaze duge puteve do Novog Sada, sa glavnim ciljem da priušte ukus koji će se zavoleti i koji će se upamtiti. Priprema smese za gelato započinje pasterizacijom i odmeravanjem sirovina za bazu nakon čega se dodaje aromatizacija.pasta ili voće. Meša se sve u tornado mikseru, neophodna su dva dana za održavanje baze i teksture da bi se postigla savršena kremastost.
Bravo aparat sprema i posebne ukuse sladoleda (vege, sorbet, specijalne ukuse sa alkoholom) koji se kuvaju u pasterizatoru i nakon određene minutaže idu direktno u deo za hlađenje. Nakon toga se momentalno prebacuju u termo box da bi se zaustavilo topljenje gelata i da bi se sprečilo gubljenje teksture. Nakon pripreme svakog od ukusa, aparatura se čisti pod mlazom vode od 80 stepeni da bi sve bilo sterilisano i spremno za novu pripemu. Do poslastičarnice se prevoze u rashladnom termo vozilu.
Imali smo priliku da vidimo kako se priprema milky od belgijske čokolade i buenissimo od bele čokolade sa bademom i lešnikom. Vikendom se napravi oko 200-220 kg sladoleda, dok se u toku nedelje napravi oko 140kg.
Glavni cilj je radost uživanja u finim poslasticama i ukus sladoleda nastalog kombinacijom egzotičnih sastojaka.
Starije generacije češće se odlučuju za dobro poznate ukuse kao što su vanila, pistaći, lešnik i za tamnu čokoladu, dok su mlađi raspoloženiji da probaju urbanije nove ukuse mascarpone sa rubarabom, zovom malinom, rikota sa karamelizovanim smokvama.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
