“To je jedan mali korak za čoveka, a ogroman za čovečanstvo”, čuvena je izjava Nila Armstronga za koju se kaže da upečatljivo ilustruje da su prvom generacijom sletanja na Mesec dominirali muškarci. Tadašnje mišljenje je bilo da žene nisu sposobne da putuju u svemir. Sada je postignut napredak i korpus astronauta širom sveta je mnogo uravnoteženiji u pogledu pola. Ali da li je moguće da žene imaju prednost kada je u pitanju vraćanje ljudi na Mesec ili putovanje na Mars i dalje?
Nedavna studija medicinskog tima Evropske svemirske agencije (ESA), pokazala je da postoji niz operativnih prednosti koje bi imale ženske posade (posebno tokom dugotrajnih misija), piše Bi-Bi-Si Sajens Fokus (BBC Science Focus). Kada su proučavali idealan model grupe astronauta i pravili procene zahteva za održavanje života i potrošnog materijala posade, zaključili su, da su žene u proseku manje i lakše od muškaraca, i da im je potrebna manja količina hrane i kiseonika tokom misije. Ovo je ključni nalaz smatraju istraživači, jer transport – svemirskih letelica, robota, ljudi i svega što je potrebno za njihovo održavanje u svemir, zahteva veliku količinu energije.
Zakoni fizike traže da letelica dođe do ubrzanja koje joj omogućava da se ubrza do velikih brzina, kako bi kružila oko planete, ili otišla iz njenog gravitacionog polja i odletela na drugu planetu. Što više “stvari”, odnosno mase ima na letelici sa kojom se putuje, to je potrebno veće prevozno sredstvo, u ovom slučaju raketa.
Da li bi prva posada koja će odleteti na Mars trebalo da bude sastavljena samo od žena
Studija ESA bila je nastavak prethodnog rada istih istraživača koji su razmatrali fiktivnu ekipu koja se sastoji samo od muškaraca. Razdvajanje po polu u istraživanju je dobra stvar, jer postoje biološke razlike između polova, a razumevanje ovih razlika ukazuje na odluke koje bi trebalo doneti pri pripremi puta.
“U stvarnom životu ne postoji samo jedan tip muškarca – svaki muškarac je drugačiji od sledećeg, baš kao i svaka žena. Iako je sjajno što su žene proučavane, važniji zaključak je da bi određene astronaute svakako trebalo uzeti u obzir”, kaže Angela Saini, britanski naučni novinar i autorka.
Bezbedno odvesti ljude na Mars i nazad je ogroman izazov. Povratno putovanje bi trajalo oko dve godine, pri čemu bi posada morala da izdrži surovo okruženje, bombardovano solarnim vetrom. Takođe, kako bi se udaljavali od Zemlje, kašnjenja u komunikaciji bi se povećavala, a samo porukama bi trebalo mnogo da putuju u jednom pravcu, čineći normalne razgovore sa bilo kim na Zemlji nemogućim.
Nakon devet meseci života u bestežinskom okruženju, posada bi morala da bude fizički i mentalno sposobna da živi na površini Crvene planete pre nego što se vrati kući. Studija ESA je pokazala da su, baš kao i na Zemlji, određeni resursi neophodni za održavanje posade. Na primer, vežba je od vitalnog značaja da bi se obezbedilo da kosti i mišići astronauta budu dovoljno jaki da funkcionišu kada slete.
Osim što bi trebalo da individualno ostanu u formi i da budu zdravi, svaka posada mora dobro da funkcioniše i kolektivno. Iako ljudi još nisu putovali na Mars, sprovedeno je istraživanje o tome kako ljudi funkcionišu u ograničenim, izolovanim okruženjima tokom dugog vremenskog perioda, a to pokazuje da je raznolika posada ključ uspeha.
Suzan Čarlsvort, specijalista za ljudski faktor u planiranju svemirskih misija, kaže: “Muškarci i žene često imaju različite, komplementarne stilove rukovođenja i upravljanja konfliktima kojima ublažavaju međusobne tenzije, što dovodi do bolje atmosfere tokom dužeg perioda. Posada koja je raznolika po mnogim karakteristikama, imaće veću uspešnost u timskom radu.”
Prevazilaženje ekstremnih uslova i izazova je takođe nešto o čemu letovi u svemir mogu biti inspirativni za toliko ljudi, a prva misija na Mars će sigurno biti neverovatna, smatraju naučnici.
Mnogi istraživači smatraju da kao što je prethodno bila greška smatranje da sve žene nisu sposobne da odu u svemir, tako bi bilo štetno pretpostaviti da su i svi muškarci nepodobni.
Svemirske agencije provode mnogo vremena i truda birajući svoje astronaute, pronalazeći ljude sa pravom mešavinom veština i crta ličnosti, koje su potrebne kako bi se napredovalo u svemiru. Ovi astronauti se zatim pažljivo kombinuju u posade, uzimajući u obzir specifične zahteve koje određena misija ima. Navodi se da će prvo putovanje na Mars biti rizično, naporno i zastrašujuće. Posada koja preduzme taj korak biće pažljivo odabrana i sigurno će imati zadatak da preduzme nešto što će biti monumentalno dostignuće za čovečanstvo, bez obzira na pol.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
