Naučnici su godinama verovali da aspartam i drugi zaslađivači nemaju nikakvog lošeg efekta na ljudsko telo. Pre nekoliko godina u Izraelu je rađeno istraživanje na životinjama u kojem je dokazano da zamene za šećer utiču na mikrobiom miševa na načine koji mogu uticati na njihov šećer u krvi.
Novo kontrolisano istraživanje rađeno na uzorku od 120 zdravih odraslih osoba objavljeno sredinom 2022. godine potvrđuje ispitivanja rađena na životinjama. Ove zamene za šećer mogu promeniti mikrobiom vaših creva na način koji može uticati na nivo šećera u krvi
Tok istraživanja i efekti
Pre istraživanja, od svih učesnika je traženo da striktno izbegavaju zamene za šećer. Tokom istraživanja, neki nastavljaju da ih izbegavaju, dok su drugi koristili saharin, sukralozu, aspartam ili steviju svakodnevno tokom 2 nedelje u dozama manjim od zvanično preporučenog dnevnog unosa.
Svaka zamena za šećer je u značajnoj meri i sasvim jasno promenila i stolicu i mikroorganizme u ustima, a dva zaslađivača (saharin i sukraloza) značajno su uticala na toleranciju šećera, tvrde istraživači.
Kada su istraživači transplantirali ljudske mikroorganizme iz fekalne materije u laboratorijske miševe, otkrili su vezu između mikrobioma izmenjenih zamenama šećera i tolerancije na šećer kod miševa.
Efekti ovih zaslađivača će se verovatno razlikovati od osobe do osobe zbog jedinstvenog sastava mikrobioma pojedinca. Dugoročne zdravstvene implikacije ovih promena koje mogu izazvati kod ljudi ostaju nepoznate i svakako zaslužuju buduća istraživanja.
Šta je još važno?
Ovo istraživanje ne pruža nikakve informacije o tome kako osobe sa dijabetesom tipa 1 ili 2 koji redovno konzumiraju zaslađivače reaguju na njih.
Takođe nije pojedinačno rađena analiza koliko pojedini zaslađivači loše deluju, već su se uzimali trendovi u kojima su saharin i sukraloza pokazali najlošije efekte. Ne znam koliko ste upoznati o delovanju aspartama, koji je već neko vreme pod lupom javnosti i za koji na svakoj deklaraciji postoji upozorenje o načinu upotrebe. Osobe koje imaju retko nasledno oboljenje fenilketonuriju ne smeju koristiti aspartam.
Već od 2014. su rađena istraživanja o mogućoj štetnosti upotrebe aspartama, veštačkog zaslađivača. On se povezuje sa problemima u ponašanju i kognitivnim sposobnostima. Mogući neurofiziološki simptomi uključuju probleme sa učenjem, glavobolju, napade, migrene, razdražljiva raspoloženja, anksioznost, depresiju i nesanicu. Dakle smatra se da ovaj zaslađivač može biti neurotoksičan, da izaziva oštećenja mozga i poremećaje raspoloženja. Da se ja pitam, nebih čekala potvrdu i E-951 bio na zabranjenoj listi aditiva, baš kao i mononatrijum glutamat E-621.
Moj savet je da ako nemate zdravstvenih razolga za korišćenje nenutritivnih zaslađivača (naročito veštačkih), da ih svakako zaobiđete. Dakle, imamo na jednoj strani šećer, koji je definitivno nezdrav i zaslađivače, koji takođe pokazuju potencijalno loše efekte.
Večita borba: šećer, zaslađivači ili nijedno?
Želja za slatkim je želja koja u relativno kratkom roku MOŽE da se suzbije, samo se setite kakvu ishranu su imali naši preci i biće vam jasno. Ako im je prijelo nešto slatko, jeli su voće. I to je početak i kraj priče.
Industrijska upotreba šećera je u stalnom rastu, pa se kao potrošači sve više navikavamo na slatko, ali ako želite sebi dobro zdravlje, krenućete u suprotnom smeru. Manje industrijskih, prerađenih namirnica za početak. Ne govorim da su zaslađivači taj izbor, ali oni svakako su tu i imaju razloge zašto se koriste.
Da bi se smanjila želja za šećerom koji svakako nije zdrav, za neke će verovatno biti prihvatljivo da u nekom trenzicionom periodu koriste zaslađivače kao „odskočnu dasku“, omogućavajući im da smanje količinu šećera u hrani i pićima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
