U uslovima nestabilnosti na finansijskim tržištima i stalnog pada vrednosti novca usled inflacije, sve više građana Srbije i dijaspore razmatra kupovinu poljoprivrednog zemljišta kao alternativnu i dugoročno isplativu investiciju. Ali da li se takva investicija zaista isplati i gde je potencijal za zaradu najveći?
Cene variraju drastično – od 1.000 do 30.000 evra po hektaru
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i analizama agencija za nekretnine, cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u velikoj meri zavise od lokacije, kvaliteta zemlje i infrastrukturne povezanosti. Najjeftinije parcele mogu se pronaći u istočnim i južnim delovima zemlje – u okolini Zaječara, Vranja ili Bora – gde se hektar zemlje prodaje već od 1.000 do 2.500 evra. Sa druge strane, u Vojvodini, posebno u Sremu, Bačkoj i Banatu, cene dostižu i do 25.000–30.000 evra po hektaru, naročito u okolini Novog Sada, Subotice i Sombora.
Da li se isplati rentiranje?
Ako je investicija usmerena na pasivni prihod preko izdavanja zemljišta u zakup, prihodi nisu veliki, ali su stabilni. Zakupnina po hektaru se u proseku kreće od 150 do 300 evra godišnje, što predstavlja prihod od 1% do 2% u odnosu na cenu zemljišta – znatno manje od očekivanog prihoda na druge vrste investicija. Ipak, stabilan tok novca i relativno niska rizičnost čine ovu opciju primamljivom za konzervativnije investitore.
Proizvodnja kao način ostvarivanja veće dobiti
Za one koji su spremni da aktivno rade ili ulažu u proizvodnju, potencijal za zaradu je znatno veći. Proizvodnja žitarica kao što su kukuruz i pšenica donosi neto dobit od 300 do 600 evra po hektaru u prosečnim godinama. Povrtarstvo, voćarstvo ili organska proizvodnja mogu doneti mnogo više – čak i do nekoliko hiljada evra po hektaru – ali zahtevaju veće investicije, znanje i češće angažovanje.
Gde je najveći potencijal zarade?
Najveći potencijal za zaradu nalazi se u rejonima sa povoljnom klimom, kvalitetnim zemljištem i dobrom infrastrukturom, a gde cene zemljišta još uvek nisu dostigle vrhunac. To su, pre svega, delovi Šumadije (oko Topole, Aranđelovca, Kragujevca), Pomoravlja, kao i delovi Mačve i Kolubare. Tu je moguće kupiti zemljište za 5.000 do 10.000 evra po hektaru i uz ulaganje u proizvodnju voća (jabuke, šljive, maline) ili povrća ostvariti prihod od 10% i više na godišnjem nivou.
Zaključak
Investiranje u poljoprivredno zemljište u Srbiji jeste isplativo, ali samo ako se unapred odredi jasan cilj – pasivan prihod kroz rentu ili aktivna zarada kroz poljoprivrednu proizvodnju. Za rentiranje se više isplate već razvijena područja Vojvodine, dok za proizvodnju i veći prihod treba tražiti još uvek nedovoljno iskorišćene regione sa potencijalom. U oba slučaja, zemljište ostaje stabilna i inflaciono otporna aktiva, sve atraktivnija kako u očima domaćih investitora, tako i onih iz dijaspore.
