Primena đubriva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji pšenice je koliko jednostavna toliko i ozbiljna agrotehnička mera za očuvanje i povećanje stabilnog prinosa.
U našim područjima pšenica se hrani uglavnom mineralnim đubrivima.
Kada govorimo o primeni mineralnih đubriva, uglavnom se misli o primeni makroelemenata: azota, fosfora i kalijuma, ali ne bi trebalo zaboraviti i primenu mikroelemenata: magnezijuma, gvožđa, bakra, mangana, cinka i drugih elemenata u određenim tipovima zemljišta u kojima se javlja njihov nedostatak.
Đubrenje pšenice i preporuke o količini mineralnih đubriva, daje se na osnovu :
– sadržaja hranjivih elemenata u zemljištu utvrđen na osnovu hemijskih analiza, putem kontrole plodnosti zemljišta, (a to treba uraditi svake četvrte godine)
– planiranog prinosa pšenice
-đubrenje organskim i mineralnim đubrivima prethodnog useva, zahteva pojedinih sorti i ekonomskom stanju, obrazovanju i želji samih poljoprivrednih proizvođača
Potrebe pšenice za hranivima, odnosno azotom, fosforom i kalijumom su znatne. Na osnovu podataka istraživanja, pšenica iznese u proseku za jednu tonu zrna, plus slamu koja nosi to zrno: azota 25 kg, fosfora 10 kg i 30 kg kalijuma.
Azot je kao hranivo od velikog značaja za pšenicu. Učestvuje u izgradnji lisne mase, stabljike, omogućava pravilno i dobro bokorenje, a samim tim deluje na rast i razviće biljke, odnosno na prinos pšenice. Pšenici treba obezbediti azot tokom cele vegetacije. Od predviđene količine azota za određeni prinos treba rasturiti jednu polovinu pre oranja i zaorati, i na taj način obezbediti dobro bokorenje. Drugu polovinu predviđenog azota trebalo bi dodavati kroz prihranjivanje. Kod lošijeg razvoja biljaka i na lakšim zemljištima (brže ispiranje azota) primenjuju se dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje do kraja marta, sa četvrtinom predviđene količine azota i to UREA-om, a drugo prihranjivanje do kraja aprila četvrtinom azota, đubrivom KAN-om i tada bi moglo da se primeni đubrenje mikroelementima ako za to postoji potreba.
Količine azota koje treba primeniti za visok prinos, u ukupnoj vrednosti treba da budu od 80-120 kg/ha. Sa povećanjem količine azota trebalo bi biti oprezan zbog mogućnosti poleganja useva i osipanja zrna, što zavisi od osobina sorti pšenica koje se gaje.
Kod prihranjivanja, a i uopšte kod đubrenja na kiselim zemljištima bez obzira na vreme primene, treba izostaviti UREA-u i uvek primenjivati KAN.
Značaj fosfora je u tome što omogućava azotu da ostvari svoju ulogu. Najveći efekat se postiže đubrenjem zajedno sa azotom. Đubrenje samo sa fosforom, bez azota, nema veći značaj, a zajedno su kolebanja u prinosu manja i biljka se brže razvija i bolje ukorenjuje. Usev je gušći i dolazi do ranijeg porasta biljaka, a sazrevanje je ujednačenije.
Da bi se ovakvi efekti postigli, usev pšenice trebalo bi đubriti sa 60-100 kg/ha fosfora, zavisno od količine lako prostupačnog fosfora u zemljištu. Celokupnu količinu predviđenog fosfora treba rasturiti pre oranja i zaorati (zbog male pokretljivosti potrebno je od 3 do 6 meseci da se fosfor spusti u zonu korenovog sistema).
Uticaj kalijuma je najmanji na prinos zrna pšenice. Kalijum povećava otpornost na bolesti, omogućava bolje snabdevanje hranivima, otpornost na sušu.
Trebalo bi đubriti pšenicu sa količinama kalijuma od oko 60 kg/ha pre setve i zaorati.
Sve ovo trebalo bi imati u vidu kod određivanje količina đubriva. Pre svega, potrebno je uraditi hemijsku analizu zemljišta i na osnovu toga sračunati optimalne količine đubriva. Na taj način, uz manja ulaganja, ostvarićemo maksimalne prinose.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
