NOVI SAD – Koliko Novosađani vole svoj grad, može se bez zadrške reći da ga još više vole stranci koji imaju priliku da ga posete. Dokaz za to je tekst koji je objavljen na jednom od čitanijih irskih informativnih portala.
Naime, novinarka Sara Maršal irskog breakingnews opisala je Novi Sad kao “feniks koji se iznova diže iz pepela, često na liniji fronta između istoka i zapada”.
Oduševljena kulturnim programom grada, našim barovima i kafićima, hranom i ljubaznošću, ali i istorijom, povela je irske čitaoce kroz Novi Sad kakvim ga možda ni sami nismo upoznali.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
“Zakačena na zid galerije Studija M, kolekcija ljudskih srca pulsira metronomskom preciznošću. Uznemirujuće realistične, veštačke aorte pripadaju izložbi koja istražuje vreme i univerzum, gde pčele plešu po zamračenim prostorijama, analogni telefoni zvone sa porukama spolja, a ogledala odražavaju svet koji postoji u našem snu.
Izložba, koja traje do septembra, deo je kreativnog programa manifestacija koje se organizuju u čast statusa Kulturne prestonice za 2022. godinu. Ali pojam negovanja nade u bolje sutra star je koliko i temelji drugog srpskog grada u 17. veku.
Smešten na geografskoj raskrsnici kontinentalne Evrope, Novi Sad se često nalazio na liniji fronta između istoka i zapada. Čak je bio zamišljen kao odbrambeni grad; podignuta na vrhu nekadašnjeg manastira, Petrovaradinska tvrđava je štitila Austrougarsko carstvo od osmanskog napada.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Bio je sravnjen u svetskim ratovima i bombardovan tokom NATO kampanje 1999. godine na vrhuncu balkanske krize i rasparčavanja Jugoslavije, ali svaki put se Novi Sad uzdizao kao feniks iz pepela.
Šetajući malim gradom, koji se lako može istražiti tokom vikenda, nailazim na optimistične barove i živahne kafiće ušuškane u senovite prolaze. Prostori koji su propadali ponovo su oživljeni novim životom: bivša fabrika svile pretvorena je u kulturni centar, a umetničke radionice zauzimaju prostore demilitarizovane tvrđave.
Iako je Vlada Srbije zauzela kontroverzno prećutan stav o ratu u Ukrajini, u Novom Sadu je mlađa generacija fokusirana na izgradnju mostova – i fizički i metaforički. Ovekovečeno galerijom plakata duž obala reke Dunav, strukture prošlosti i sadašnjosti oduvek su bile negovane kao veze sa spoljnim svetom.
Svakog jula na Petrovaradinskoj tvrđavi održava se festival elektronske muzike Exit koji objedinjuje kulture bez obzira na političke granice.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Rano jednog jutra, kada sam se popela na bedem – jedno od retkih brda u gradu ravnom poput palačinke – svi još spavaju. Sa svoje tačke gledišta, skeniram horizont koji dele pravoslavne crkve sa kupolastim lukom, tornjevi katedrale i sinagoga – svedočanstvo tolerancije koju dele Novosađani.
Nedavni događaji su možda pobudili teška sećanja iz prošlosti, ali su i podsetnik na puteve kojima treba slediti u budućnosti. Program Evropske prestonice kulture se često ismeva. Ali ovoga puta, mali, ali strateški istočnoevropski grad ima o čemu da priča.
Petrovaradinska tvrđava, lokalna kuhinja i povoljan smeštaj
Više ljudi je poginulo u 88-godišnjoj gradnji ovog kompleksa iz 17. veka nego u borbi; njegov fantastičan dizajn govori da je napadnut samo jednom. Besplatno je istražiti bedeme, ali obilazak 16 km koridora koji se plete ispod grada zahteva vodiča (samo 1 km je dostupno javnosti). Za obilaske na engleskom jeziku potrebno je da najmanje desetoro ljudi kupi karte (iako po ceni od 2,50 evra, možete i sami da platite taj iznos). Posetite Gradski muzej, deo tvrđave, za informacije o tome kada se sve događalo.
Novosadska kuhinja je spoj više kultura. Tipična vojvođanska jela (lokalni region) su testenina ili knedle sa makom i ajvar koji se pravi od crvene paprike. Probajte ovo drugo kao sladoled u jednom inovativnom restoranu u Kosovskoj ulici. Obrok od dva jela sa odličnim vinima obližnje Fruške gore košta oko 30 evra.
Burna prošlost naučila je Novosađane da žive za trenutak, što ga čini jednim od najboljih mesta za zabavu u Evropi. Barovi su mali, skriveni i uvek prepuni – a pušenje je i dalje legalno u zatvorenom prostoru, pa budite spremni na još oblačnije, tajno iskustvo.
Ne postoje različiti hladni kvartovi – ljudi šetaju od jednog do drugog bara. Slušajte džez dok se divite neobičnom dekoru, uključujući stakleni ormarić sa leptirima i par jelenskih rogova iznad šanka u jednom lokalnom baru”, piše Sara u svom tekstu.
Otvoren u februaru ove godine i na briljantnoj lokaciji, Sara Maršal predlaže jedan od motela u centru grada. Svetle i moderne, sa nameštajem u Ikea stilu, sobe koštaju od oko 45 evra po noći, sa doručkom koji se služi u baru u prizemlju. Ljubazni menadžer je tu da podeli savete o gradu – zaključuje svoje iskustvo irska novinarka.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
