NOVI SAD – Sve do kraja devedesetih, odnosno početka dvehiljaditih godina, razvoj Novog Sada tekao je u skladu sa rastom građanskog prosperiteta. Bio je to jedan kontinuirani razvoj u kom su se poštovale procedure donošenja i sprovođenja planova.
Tada nastupaju nesretne dvehiljadite godine, godine nečega što se nazivalo tranzicijom ka demokratiji i slobodnom tržištu, a u stvari je predstavljalo pljačkašku privatizaciju i rušenje državnog poretka našeg naroda u svim njegovim segmentima. Ugašeno je sedamnaest fabrika, kao što su Pobeda, Jugodent, Jugoalat, HINS, Neimar, Novkabel, Petar Drapšin, sve one fabrike koje su bile osnova razvoja Novog Sada. Pored toga ostale su i teške posledice po pitanju prostornog uređenja Novog Sada, neplanska odnosno nelegalna „divlja“ gradnja… Sve ovo dešava se u vreme onih koji su danas najglasniji i najagresivniji kada treba da se uspori ili zaustavi dalji razvoj našeg grada!
Fascinantno je samopouzdanje ljudi koji pričaju o stvarima o kojima nemaju pojma
Fascinantno je samopouzdanje tih ljudi kada pričaju o stvarima o kojima nemaju pojma, za koje se nisu školovali i kojima se nikada nisu bavili. Da li mi to imamo na delu pokušaj da bahatost i osionost gurnu struku u ilegalu?! Kako to može jedan diplomirani marksista da se razume bolje u urbanizam ili vodoprivredu od inženjera i arhitekata iz JP „Urbanizam“, JVP „Vode Vojvodine“ ili Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“? Kako smo došli dotle da ljudi koji se pošteno i časno bave svojim poslom, svojom strukom, koji rade za interes grada u kom žive, da oni moraju da se brinu za svoju i bezbednost svoje porodice, zbog toga što im grupa agresivnih pojedinaca preti, vređa ih i ne dozvoljava im da se bave svojim poslom, navodi Igor Crnobarac.
Ne smemo dozvoliti da politikanstvo manjine baci senku na razvoj grada
Ne smemo dozvoliti da politikanstvo jedne agresivne manjine baci bilo kakvu senku na jedan zaista dobar generalni urbanistički plan na čijem razvoju je dugo i marljivo radilo mnogo stručnih ljudi kojima je to profesija.
Ponosan sam što se novim Generalnim urbanističkim planom predviđa novih 180 ha zelenih površina, što ćemo imati četiri nova područja zaštićenog prirodnog dobra, što se povećava broj obaveznih parking mesta po jednom novoizgrađenom stanu, što se predviđaju novi mostovi i nova saobraćajna rešenja kako bi se smanjilo zagađenje u našem gradu, što se povećava dužina biciklističkih staza sa 100 na 300 km, kao i još mnogo stvari koje će unaprediti kvalitet života u Novom Sadu.
Most u Novom Sadu gradi se iz budžeta Vlade Srbije
Ono što delu opozicije najviše smeta i što najviše napadaju je nešto na šta sam najviše ponosan. U pitanju je, naravno, planirano uređenje leve obale Dunava, kao prirodnog sledećeg koraka u razvoju našeg Novog Sada. O značaju novog mosta za život u Novom Sadu, koji se pritom ni ne gradi iz budžeta Novog Sada već iz budžeta Vlade Republike Srbije, a ostaće naravno nama i našoj deci na korišćenje, izlišno je govoriti. Dovoljno je reći da se u stručnim krugovima o ovom mostu priča od 1951. godine i da je više od sedam decenija bio samo misaona imenica za novosađane, a danas je on realnost, opipljiva i vidljiva.
I taj most će za mene biti večiti podsetnik šta je za Novi Sad u poslednjih deset godina značio dolazak novih fabrika, investicija, skuplje i atraktivnije građevinsko zemljište i bolja pozicija našeg grada u svakom smislu te reči.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
