Internet ima ogroman porast u veštački generisanom sadržaju na sajtovima i društvenim mrežama. Veliki procenat naloga koji se pojavljuju na internetu su botovi. Čak je i YouTube preplavljen kanalima na kojima veštačka inteligencija kreira sadržaj. Svakim danom sve manje sadržaja koji konzumiramo na internetu je napravljen od strane ljudi, a sve više od strane računara.
Kako smo dospeli ovde?
Internet je počeo kao alat za slanje podataka u toku hladnog rata. 1983. godine bilo je samo 500 računara povezanih, a pet godina kasnije taj broj je porastao na stotine hiljada. Sve se menja kada se pokrenuo WWW (World Wide Web) i postao dostupan ljudima.
Internet je pratio isti put kao i sve tehnologije, bilo je puno provajdera koji su se spojili u nekoliko velikih. 2001. godine, kada je pukao dot-com balon, top 10 sajtova činilo je 30% pretrage na internetu u Sjedinjenim Državama. Do 2006. taj broj se popeo na 40%, a 2010. na 70%
Sve se menja dolaskom pametnih telefona
Naš odnos sa internetom se menja dolaskom pametnih telefona, gde nam je internet dostupan u svakom momentu. Međutim, ljudi se udaljuju od WWW i koriste polu-zatvorene aplikacije za pristup internetu (Facebook, Instagram, Twitter). 2010. godine ove aplikacije su činile nešto manje od 25% saobraćaja, a danas je preko 90%. Ovo je omogućilo efikasniju plasman reklama.
Pet kompanija koje vode internet
U periodu nakon 2001 pet kompanija je dospevo do vrha: Google, Amazon, Apple, Microsoft i Facebook. Ove kompanije imaju totalnu dominaciju na internetu i sada se takmiče u veštačkoj inteligenciji.
Prosečan čovek je 6 sati na internetu
Skoro 5.5 milijardi ljudi je na internetu, što ovo čini najvećim tržištem na svetu. Najvrednije unutar njega je vaša pažnja. Engagment je postao kao zlato. Kompanije koriste botove da bi nudile engagment na ovako velikom tržištu jer je nemoguće sve raditi ručno.
Šta su botovi?
Bot je automatizovani softver koji pravi engagment. Meta je obrisala preko 27 milijardi bot naloga sa svoje platforme! Prema teoriji mrtvog interneta, od 2016. godine je internet preplavljen botovima. Do novembra 2022. godine ovo se smatralo samo teorijom, dok se nije pojavio ChatGPT. To je prvi program koji je prošao Turingov test, ubedivši ljude da nije mašina.
2023. godine 49% saobraćaja na internetu su botovi
Zbog ovog, u pretragama na internetu raste generisani sadržaj od strane botova. Algoritam se konstantno menja, a botovi brže uče. Algoritam procesuira milione ljudi i njihove navike da bi vam pružao idealan sadržaj koji će vas zadržati online i pustiti personalizovane reklame.
Da bi čovek uspeo online, mora konstantno da traži odobrenje algoritma
Da li je naša kultura i dalje naša ili je diktira internet algoritam?
Komercijalizacija interneta, koncentracija nekoliko kompanija, kreiranje brzog sadržaja i alata za to doneli su nam tehnologiju koja manipuliše naše najveće slabosti. Armije botova brže razvijaju biznis, a veštačka inteligencija daje prečicu kreativnosti.
Situacija u Srbiji
U Srbiji, na usvajanje ovih tehnologija utiču isti faktori kao i globalno: ekonomska efikasnost i sposobnost rukovanja velikim količinama podataka. Upotreba veštačke inteligencije u generisanju sadržaja posebno je privlačna ljudima koja žele da održe veliki obim proizvodnje bez povećanja troškova rada.
Iako ne postoje konkretni podaci o tačnom procentu sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom u Srbiji, može se pretpostaviti da njegovo prisustvo raste, odražavajući globalne trendove.
Pročitajte još:
