Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu bavi se i primenom veštačke inteligencije u nauci, medicini, a u narednom periodu mogla bi pomoći patolozima i radiolozima.
Projekat koji je u začetku tiče se patologije. Ovoj vrsti medicine u Institutu mogli bi najpre pomoći digitalizacijom, a potom i primenom veštačke inteligencije.
– Patolozima bi se moglo olakšati tako što bi veštačka inteligencija mogla da ukazuje na promene. U praksi, patolog mora sve da gleda uz pomoć mikroskopa i sam donosi zaključke. Na Zapadu to rade uz pomoć velikih skenera, tako što se skenira čitav snimak. Međutim, ti skeneri su veoma skupi. Izazov je kako napraviti pristupačniji način da se materijal uslika pa da ih ubacujemo u modele. Veštačka inteligencija bi im pomogla tako što bi im sistem sugerisao na šta treba da obrate pažnju, na koje delove slika. Na taj način bi im uštedeo vreme i samim tim veštačka inteligencija bi im pomogla u poslu – kazao je Nikola Jovišić, mlađi istraživač na Institutu.
Kaže da je sa kolegama boravio i na Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković, gde su se rodile nove ideje. Jedna od njih je primena na ribicama zebricama. One se koriste kod istraživanja štetnosti otpadnih voda ili ispitivanja lekova.
– Ribice se ubacuju u tečnost i možemo da posmatramo do kakvih deformiteta ili promena boje može doći. Na taj način smo istestirali toksičnost supstanci na ribicama koje imaju dosta sličan genetski materijal kao čovek, pa možemo očekivati slična dejstva na ljudima.
Istraživači moraju ručno, uz poćom mikroskopa, da gledaju sitne embrione i da vode statistiku. Veštačka inteligencija može vrlo lako preko automatske slike da nam izgeneriše neki izveštaj.
– Možemo automatski da izvučemo koliko ih je preživelo, koliko nije, kakve su boje, odnosno statistiku – pojašnjava.
Novosadski mladi stručnjaci na inicijativu Ministarstva zdravlja rade projekat u okviru kog bi liste čekanja za snimak za mamografiju mogle biti rasterećenije.
– Projekat na kome sam angažovan je primena veštačke inteligencije u mamografiji. Sistem bi trebalo da se plasira i kod nas u bolnicama. Svesni smo toga da smo daleko od toga da se sve automotizuje, a ljudima je veoma teško da veruju mašinama. Ipak, ovaj sistem bi bio lekarevo drugo mišljenje. Odnosno, drugi sistem koji bi mogao da mu ukaže da žena ima dosta visok rizik, da je promena maligna i da može da je pošalje na dodatna ispitivanja i suprotno od toga – kaže Jovišić.
Spiking neuronske mreže
Nikola Jovišić je student prve godine doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na kome je prethodno završio osnovne i master studije. Bavi se primenom veštačke inteligencije u obradi medicinske slike i član je istraživačke grupe za računarsku viziju i daljinsku detekciju. Angažovan je na projektu koji se tiče razvoja sistema za primenu u mamografskoj dijagnostici.
– Interesuju me istraživanja i razvoj u raznim oblastima veštačke inteligencije, poput velikih jezičkih modela, aktivnog učenja i spiking neuronskih mreža. Dodatno usavršavam svoje veštine u softverskom inženjerstvu, koje smatram preduslovom za efikasan razvoj VI – kazao je Nikola.
Primena ovakve vrste pomoći u medicini mogla bi biti moguća ove godine, međutim, po rečima sagovornika, ne zavisi sve od istraživanja, već i od pravnih okvira koji bi trebalo da budu uslađeni sa ovom oblašću. Nakon toga, moguća je primena i u praksi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
