AGRAR – Malo je poznato da je Srbija osamdesetih godina prošlog veka bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi. Najznačajnije mesto u ovoj oblasti pripada Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić” koji je 72 godine vodeća institucija i baza znanja u oblasti lekovitog bilja ne samo u Srbiji već i na Balkanu. Proizvodnja je u posledih godinu dana povećana za 30 posto u odnosu na 2020. što je ovoj instituciji omogućilo novi razvojni uspon.
Površine pod plantažnim zasadima lekovitog bilja u Srbiji su, po rečima direktora Insituta dr Milana Lukića, između 1.700 i 3.000 hektara što je veoma malo imajući u vidu pogodne zemljišne i klimatske uslove. Procenjuje se da ove površine mogu biti dva-tri puta veće. Plasman lekovitog bilja je praktično zagarantovan jer je potražnja ogromna. Recimo, ljudi u Srbiji su za dva meseca prošle godine, u nadi da će ojačati imunitet, potrošnju lekovitog bilja izjednačili sa godišnjom prodajom pre pandemije.
“Gajenje lekovitog bilja je najviše zastupljeno u Vojvodini, prvenstveno na jugu Banata gde se najčešće uzgaja kamilica, nana, matičnjak, bosiljak, peršun, nešto manje korijander, crna i bela slačica, valerijana, morač”, rekeo je Lukić za Agriportal magazin.
Prema podacima Privredne komore Srbije naša zemlja godišnje izveze više od 3.000 tona lekovitog bilja u zemlje EU, Rusije, Turske, države regiona, SAD i Kinu u vrednosti od 20 miliona dolara. Srbija uglavnom izvozi sirovine i poluproizvode, nedostaju nam finalni proizvodi na bazi lekovitog i aromatičnog bilja.
Iako je prihod od proizvodnje lekovitog bilja veći tri puta u odnosu na proizvodnju pšenice, mnogi se ne odlučuju za takvu vrstu posla. Međutim, u severnom Banatu koji je odvajkada poznat po proizvodnji kamilice ili matičnjaka postoje još uvek poljoprivrednici koji se bave tom vrstom proizvodnje, iako je kako kažu zbog klimatskih promena sve teže bez zalivnog sistema uzgajati biljke.
Erne Semeredi iz sela Jazovo, u opštini Čoka već duži niz godina bavi se uzgojem lekovitog bilja. Kako kaže, gajenje lekovitog bilja je isplativ posao. Na 35 jutara gaji kamilicu, nanu, melisa (matičnjak), šipak, beli slez i koprivu. Listove melise izvori u Austriju i Mađarsku.
– Melisa imam 4 jutara stara, i 9 jutara smo sad od nove sadnje sadnje. Izgleda da će se isušti zemlja zbog velikih vrućina. Nemamo sistem za zalivanje, a bez toga je zaista jako teško raditi – kazao je Semered
Melisa po jutru daje 800 kilograma lista, ali se zbog suše očekuje loša godina kada je u pitanju rod ove lekovite biljke.
– Jako loša godina će biti, ova vlaga što je bila za prvi otkos, porasli morač i druge biljke. A za ovi drugi otkos, ako ne bude bilo kiše, ništa neće biti dalje.
Lekovito bilje melisa poznatije je pod imenom matičnjak. Od nje se pravi čaj ili eterična ulja i smatra se veoma zdravom biljkom za čitav organizam.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
