BEOGRAD – Rezultati ankete Društva za informatiku Srbije pokazuju da informatičari iz sektora Informaciono-komunikativnih tehnologija smatraju da će im pristupanje Srbije Evropskoj uniji omogućiti lakši ulazak na nova tržišta, ali istovremeno strahuju da bi to moglo dovesti do gašenja nekih IT firmi.
Kao prednosti pristupanja vide ukidanje postojećih ograničenja za poslovanje i brži transfer znanja i tehnologija.
“Ono što je meni posebno bilo drago je da je pomenuto i unapređivanje poslovanja zbog obaveza primene ISO standarda za kvalitet i bezbednost, kao i dalje povećanje konkurentnosti s obzirom na veće tržište”, rekla je Dragana Bečejski Vujaklija iz Društva za informatiku koja je predstavila rezultate.
Kada je reč o neželjenim efektima, ističu brži odliv stručnog kadra, ne zbog samog preseljenja IT stručnjaka u zemlje EU, već zbog lakšeg zapošljavanja za kompanije iz EU, a kao rizik vide i u mogućnosti da neke drpske IT firme jhednostgavno nestanu ukoliko kvalitetna konkurencija iz Evrope bude prisutna bez rezerve i na našem tržištu.
Na pitanje kako ovaj sektor može da doprinese bržem prijemu Srbije u EU većina smatra da će to biti kroz standardizaciju poslovanja, ali i kroz podršku usaglašavanja pravnog sistema Srbije sa pravnim sistemom Evropske unije.
“Pitali smo šta i ko otežava prijem Srbije u EU i od ponuđenih odgovora anketiran su se opredelili za sporost u reagovanju domaćih organa na zahteve EU, ali strahuju i od novih uslova, te da se lista zahteva proširuje”, dodala je Bečejski.
Manje od 14 odsto anketiranih smatra da će Srbija ući u EU za pet godina, 25 odsto za 10, 17 odsto veruje da će to biti tek za 20 godina, dok 43,5 odsto smatra da to neće biti nikad.
Direktor Društva za informatiku Srbije Nikola Marković rekao je da je Srbija srednje spremna kada je u pitanju ovaj sektor i da srž srpskog IT kapitala čine 3.768 IT kompanija koje posluju u zemlji i više od 44.000 programera.
Ono što zamera je veći izvoz IT usluga nego što je to rast IT industrije u zemlji.
Srećko Miodragović iz kompanije Komtrejd smatra da bi ulazak u EU dao veći kredibilitet našim kompanijama, kod, na primer, potpisivanja ugovora sa klijentima iz inostranstva.
“Nije isto kada neka kompanija treba da potpiše ugovor sa kompanijama iz Srbije i Slovenije. Strani klijenti imaju više poverenja zbog legislativa i propisa EU ali i finansijske sigurnosti te firme”, rekao je Miodragović.
On je ukazao na problem nedostatka strukovnog doktorata u ovoj oblasti u Srbiji i kazao da to dovodi do problema, jer na taj način nema doktora nauka koji bi mogli da predaju u našem visokom obrazovnom sistemu u ovoj oblasti.
Jelena Jovanović ispred Privredne komore Srbije naglasila je da bi pre ulaska u EU trebalo podržati i sprovesti projekte koji su već započeti, kao i one koji ne traže dodatna sredstva.
“Mi sada imamo taj korak dalje, sa 5G mrežom, ali postoji potencijal koji može da se iskoristi i na 4G mreži, a koji nije iskorišćen. Potrebno je raditi na stvaranju dobrog okruženja za IT stručnjake u zemlji, kao i, kako je već pomenuto, obrazovnog okruženja”, rekla je Jovanović.
Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Daliborko Ćulibrk rekao je da Srbija može da se suoči sa nedostatkom kadra i da je jedan od problema nedostatak ogranizacije, kao i da EU u ovom sektoru prednjači u oblasti etike i odnosa prema čoveku, odnosno u etičkoj primeni veštačke inteligencije.
Ispred NALED-a obratila se Irena Đorđević koja je navela da je su u poslednje vreme nakon razgovora sa start ap firmama uočili narativ da put u EU možda nije jedini i ispravan put.
Kaže da EU imsvoje standarde i neka opterećenja, u smislu da su uređeni zaštita podataka i veštačke inteligencije, ali, dodaje, stvara i situaciju da možda EU upravo zbog te regulative čini da komparativna prednost Srbije može biti da sa neko”mekšom regulativom” privučemo te kompanije privučemo da dođu kod nas i ovde testiraju rešenja.
Ona je dodala da se u okviru projekta Startek koji sprovode, mali inovativni biznisi i startapovi sve češće okreću drugim tržištima, a ne EU.
“U okviru projekta Startek dajemo subvencije malim inovativnim biznsima i staratpovima, i nekako većina njih, oni koji imaju izvoznu komponentu, se ne okreću EU već idu na druga tržišta i ne gledaju EU kao neko tržište gde oni mogu da budu konkuretni, već su to pre SAD i neke azijske zemlje”, rekla je Đorđević.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
