Istraživači sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva (IAC) i Univerziteta La Laguna (ULL) potvrdili su postojanje takozvane „Super-Zemlje” u zoni zvezde HD 20794 koja je slična Suncu. Zvezda HD 20794 ima nešto manju masu od našeg Sunca i udaljena je „samo” 20 svetlosnih godina od Zemlje.
Termin „super-Zemlja” ne govori ništa o svojstvima površine ili mogućoj nastanjivosti planete, ali superzemlje pružaju važne informacije o raznolikosti planeta u našem univerzumu i njihovim mogućim životnim uslovima.
Otkrivena još 2011, Super-Zemlja HD 20794 d ima 4,8 puta veću masu od Zemlje, prečnik dva puta veći od naše planete i kreće se po eliptičnoj, a ne kružnoj orbiti. Planeti je potrebno 90,3 dana da završi jednu orbitu oko svoje zvezde, prenosi NASA.
S obzirom na orbitu po kojoj se kreće, ona je na pravoj udaljenosti od zvezde slične Suncu, da bi na svojoj površini mogla da ima tekuću vodu, što je preduslov za postojanje života.
Traganje za egzoplanetama
Potraga za egzoplanetama – nebeskim telima koja se nalaze izvan našeg Sunčevog sistema—predstavlja jedno od najuzbudljivijih poglavlja moderne astronomije. Sve je počelo 1992. godine, kada su naučnici Aleksandar Volščen i Dejl Frejl otkrili prve egzoplanete koje orbitiraju oko pulsara, neutronske zvezde, na udaljenosti od oko 2.300 svetlosnih godina od Zemlje.
Prvo otkriće egzoplanete koja kruži oko „obične“ zvezde, slične Suncu, dogodilo se 1995. godine, kada su Mišel Major i Didije Kelo identifikovali planetu 51 Pegazi b. Od tada, uz pomoć sve moćnijih teleskopa i tehnoloških inovacija, otkriveno je više od 5000 egzoplaneta.
Ti svetovi su neverovatno raznovrsni – od gasovitih džinova poput Jupitera, do stenovitih planeta sličnih Zemlji.
Ključni alati u ovom istraživanju uključuju teleskope poput Keplera, koji je otkrio hiljade planeta koristeći tranzitnu metodu (posmatrajući kako planetina senka prolazi ispred zvezde). Novije misije Džejms Veb teleskopa omogućavaju detaljnije proučavanje atmosfere egzoplaneta. Cilj astronoma nije samo brojanje planeta, već i traženje „druge Zemlje“ – planete slične našoj, gde bi mogao da postoji život.
Buduće svemirske misije
Interesantna udaljenost planete od zvezde nalik našem Suncu i njena relativno bliska udaljenost od Zemlje, čine HD 20794 d veoma atraktivnim kandidatom za buduće svemirske misije. Sistem će u početku biti posmatran sa Zemlje pomoću teleskopa visokih performansi.
„Super-Zemlja” HD 20794 d nam, za sada, ostaje nedostupna. Sa današnjom tehnologijom, putovanje do planete udaljene 20 svetlosnih godina trajalo bi izuzetno dugo. Čak i sondama Vojadžer, koje su do sada putovale najdalje i kreću se brzinom od 17 kilometara u sekundi, odnosno oko 61.200 kilometara na čas, i dalje bi joj bilo potrebno oko 17.200 godina za prelaženje svake svetlosne godinu.
„HD 20794 d nije drugi dom za čovečanstvo, ali njen položaj i posebna orbita, pružaju nam jedinstvenu priliku da proučimo kako se uslovi stanovanja menjaju tokom vremena i kako te promene mogu da utiču na evoluciju atmosfere planete”, kaže Alehandro Suarez Maskarenjo, istraživač u IAC-u i koautor studije.
Postoji još mnogo misterija koje treba istražiti. Na primer, kako izgleda površina tih dalekih svetova? Imaju li okeane, oblake ili možda čak i forme života? Svako novo otkriće približava nas odgovoru na jedno od najdubljih pitanja: Jesmo li sami u svemiru?
