Igre opozicione gladi: Bitan im je „broj“, ne ljudi…

Opozicija je ubica protesta u Vršcu. Motiv: Kapitalizacija, privatizacija i monetizacija akumuliranog broja okupljenih na protestima. Prisutni su žrtva, a tragično preminuli u stravičnoj tragediji u Novom Sadu (zbog koje će odgovorni morati da snose maksimalne posledice), nažalost, političko oružje izvršenja.

Reciklira se najmonstruoznija izjava u istoriji političkog delovanja u Srbiji i šire: „Roditelji ubijene dece nemaju tapiju na bol“. Gadi mi se da objavim ime „autorke“. A još više mi se gadi činjenica da će se u Vršcu narod ponovo prebrojavati, da će se ljudi pujdati jedni na druge, pod sloganom, koji je životni moto ove „trovačice“.

U isto vreme, kroz brutalno, „demokratsko“ lešinarenje, unižavaju se apeli porodica nastradalih. Ni posle stotinu dana, ne daju im da u miru ožale svoje mrtve. Ne može. Opoziciji trebaju mrtvi. Treba im sir u mišolovci. Da ne padne „broj“. Ko su majke i očevi preminulih, koji su se drznuli da, svojom boli, kvare opozicione planove? Opozicija je dokazala da za njih ništa nije sveto.

Iskoristili su empatiju, prirodnu reakciju naroda na tragediju. Nije im prvi put. Potom i studentske blokade fakulteta. Infiltrirali su svoje aktiviste, aktivirali „spavače“, postavili mentore, podigli profesionalne bundžije, zajahali medije i društvene mreže, angažovali botove. Nasiljem, mržnjom, uvredama i pretnjama napali su neistomišljenike. Uterali su narod u skupove… a onda su počeli da „preuzimaju“. Prvo od naroda, studenata i maturanata. Potom jedni od drugih. Otimačina za „masu“.

Učinili su sve da imaju „broj“. Dovukli su svoje članove sa traktorima, na motorima, zloupotrebili su roditelje i decu, koja zbog njih ne idu u školu, a čije slike, u krupnom planu, opozicioni političari redovno postavljaju na društvene mreže. Možete li mi objasniti čiji je interes da deca ne idu u školu? Čiji je interes da se blokira bolnica? Čiji je interes da se višesatno blokira bulevar?

Izmanipulisali su deo roditelja, profesora, nastavnika, učitelja, zdravstvenih radnika, privrednika, čak i one koji „odbijaju da doniraju“. Njihovi snimatelji odlično rade posao. Holivudski trikovi, blicevi, transparenti, horovi, performansi i „Krvava šaka“, čak i na psima – sve za „broj“. Za „broj“, kojim oni, zbog ličnih interesa i političkog marketinga, moraju da manipulišu u javnosti. Bez „broja“ – oni ne postoje.

To su Dragane, Tatjane, Dragice, Marije, Danijele, Brane, trenutno preobučeni u „demokrate“, „lige“, „frontove“, „antife“, „čuvarke“…godinama jedni te isti gubitnici. Prve najave i prva „izvješća“ sa protesta naći ćete baš na njihovim profilima. „Broj“ je njihov. Ali, čiji je veći?

Narod njih ne zanima, kao što ih nikada nije ni zanimao. Bili su vlast. Vrščani pamte zatvaranje desetina fabrika i gašenje hiljada radnih mesta. Pamte te godine i kroz razvratne bahanalije i njihovo lično bogaćenje, koje nisu ni prikrivali. Nisu, jer su se osećali moćnim. Ipak su oni došli kao oslobodioci, posle revolucije. Uzaludan im je pokušaj da to ponove, jer se nisu rešili slabosti i bolesti, o kojima je bolje da stručnjaci govore. Ne zanimaju ih sudbine običnih ljudi ni danas. Njih zanima samo „broj“.

I to se više sakriti ne može. Kada neko u javnosti ukaže na navedeno, na istinu, što dokazano utiče i na „broj“, aktiviraju se botovi. Mahom lažni profili, koje koriste ili za napade na neistomišljenike ili za promociju opozicione politike. Takvi, prvo pokušavaju da nas ubede da je, po uzoru na „studente“, najbitnija anonimnost i da zato vođe ne postoje.

Kako vođe ne postoje, kada opozicioni političari, imenom i prezimenom, sve to najavljuju i promovišu? Kako, kada javno, na televizijama, preuzimaju „zasluge“ za organizaciju, a onda se hvale „brojem“ – onih koji ih slede! Kako, kada se, javno, na društvenim mrežama svađaju oko vlasništva nad „masom“? Kako, kada „vođe“ smišljaju gde treba „vršiti pritisak“?

Kada to prepumpaju, pa pukne, onda bi Vrščane da ubede da su „studenti samoorganizovani“, a nisu, jer sve organizuje opozicija. Potom, da su se „studenti ogradili“, a nisu, jer im je opozicija u prvim redovima. Opozicija, svojom potrebom za viđenjem, u senci drži čak i roditelje, koji su stali iza odluka svoje dece.

Onda slede uvrede, od kojih bi se i kočijaši iz narodne izreke postideli. To više ne prolazi. Predzadnji su agresivni pozivi na grupna „proterivanja“, „linčovanja“, „mazanje katranom i perjem“. Ni to ne prolazi. Tada njihovi aktivisti, imenom i prezimenom, dobiju naredbu da upućuju direktne i lične pretnje „šta ćeš sutra“, „pazi porodicu“, „imaš decu“, „pazi kuda se krećeš“…Zašto, kada opozicija nema veze sa organizacijom protesta?

Nije njima, alavima, do naroda. Njima je do „broja“. Opozicija je ubica protesta u Vršcu. Motiv: Kapitalizacija, privatizacija i monetizacija akumuliranog broja okupljenih na protestima. Samo „broj“. PUMPAJ!

Aleksandar Čupić, glavni i odgovorni urednik portala eVršac