VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Prema istorijskim zapisima, prvi put ime sela Iđoš se spominje davne 1339. Godine, pod imenom Heđeš Has. Da je ovaj prostor oduvek bio interesantan za život, svedoči i arheološko nalazište u ataru prema Mokrinu, pod nazivom “Gradište”, a datira još iz vremena bronzanog i početka gvozdenog doba. Na tom lokalitetu su pronađeni i ostaci neolitskog naselja. I danas spada u red interesantnih mesta za život, pogotovo što se nalazi na severu Banata, na samo 12 kilometara od Kikinde, na magistralnom putu Beograd–Čoka–Subotica.
Teško je zamisliti da neko živi u Iđošu, a da se ne bavi poljoprivredom i da ne poznaje bogatu istoriju svog mesta. Brankica Mikalački po odlasku u penziju osećala je da još uvek može da doprinese afirmaciji svog sela.
Došla je na ideju da osnuje udruženje, ali koje će se razlikovati od drugih seoskih udruženja žena. San postaje stvarnost, kad je 2015. formirano Udruženje za negovanje tradicije narodnih običaja i rukotvorina “Vreteno” Iđoš, jedino udruženje seoskih žena ovakvog tipa na području Kikinde.
Interesantan program koji se bazira na tradiciji, sakupljanju materijala o običajima, nastanku sela, o starim kuvarima, rukotvorinama, kao i rad na replikama starih rukotvorina, odmah je zainteresovao meštanke. Danas udruženje ima 20 članica, različitih starosnih dobi. Najstarija je Danica Isakov, koja je duboko zagazila u osmu deceniju.
– Mlađe žene se slabije uključuju u rad, ali se rado priključe kada se održavaju seoske manifestacije, ili kada se organizuju promocije knjiga – kaže Brankica Mikalački. – Dok su starije meštanke redovne na sastancima, učestvuju ne samo na manifestacijama već se i takmiče sa svojim rukotvorinama.
Ponosne su vlasnice prvih nagrada s takmičenja u vezu, koja su održana u Pančevu, Knjaževcu, Nišu, Malom Iđošu, Bajši, Somboru, Ostojićevu, Ruskom Selu, Kikindi.
Specifičnost ovog udruženja je da su žene uspele da se pronađu i da se iskažu u onom što najbolje znaju. Prave su umetnice u čuvanju rukotvorina: heklaju, vezu, oprobale su se u dekupažu, slikaju na staklu, šiju, od recikliranog materijala prave razne predmete, mese starinske kolače.
Karakterističan vez za sever Banata je vez po pismu, kao i necovanje. Sve to zahvaljujući ovim vrednim ženama je oživelo na jastucima, kuvaricama, dozidnicama, na policama, keceljama, ukrasima za flaše, peškirima od belog platna.
Interesantno je da su ovde nekada bili pašnjaci, tako da je vune bilo napretek i puno se štrikalo. Pleli su se džemperi, čarape, prsluci, šalovi, kape, rukavice. Na svu sreću, i danas su vuneni komadi odeće nezaobilazan modni detalj, pa štrikanje i dalje živi.
Prošle godine Udruženje je pomagalo kikindskom muzeju u prikupljanju materijala za priručnik o korinđanju. Njihov doprinos se ogledao da po selu skupe pesmice o korinđanju i običajima koji ga prate.
Ovako bogata aktivnost ne bi mogla da se odvija bez prostorija u kojima se članice okupljaju. Na svu sreću, Udruženje je od Mesne zajednice Iđoš dobilo prostorije na korišćenje u nekadašnjem seoskom Domu kulture. Preuredili su ih, adaptirali i prilagodili svojim potrebama.
– Bez konkurisanja za dodelu subvencija na nivou Opštine, Pokrajine i Republike nema opstanka – objašnjava Brankica Mikalački. – Tako je nabavljena mašina za šivenje, ali i dva kompjutera za rad i obuka za žene kako da ga koriste.
Rad ovih vrednih žena nije nevidljiv. Izašle su iz svojih kuća i rado prate TO Kikinda na brojnim manifestacijama, kao i kikindski muzej.
Aktivne su i u selu tokom uskršnjih čarolija, kada sa predškolskom i školskom decom farbaju jaja, organizuju izložbu ne samo uskršnjih jaja već i dečjih crteža. Zatim slede ”Dani sela” na Preobraženje, u avgustu, kada izlažu svoje rukotvorine i obično se tada organizuje i promocija novih knjiga. Aktivnosti ne prestaju, slede ”Iđoške đakonije” u oktobru, gde se učesnici takmiče u kuvanju pilećeg paprikaša, koje prati izložba ručno rađenih peškira i starinskih kolača. Pa ko može da odoli štrudli, gurabijama, salčićima, šapicama, breskvicama.
– Kuriozitet prošlogodišnje izložbe peškira je da je bila međunarodnog karaktera, sa 50 eksponata, a bilo ih je i iz Mađarske, Ukrajine, s teritorije Vojvodine, ali i centralne Srbije. Takođe, bile su izložene i replike starih peškira – kaže Brankica Mikalački.
U Iđošu se obeležava i kraj godine manifestacijom koja nosi naziv ”U susret Badnjaku i Božiću”, kojoj se najviše raduju deca.
Kako kaže naša sagovornica, plan je da se nastave aktivnosti Udruženja, ali i da se obogate novim sadržajima i dešavanjima.
Za ovo udruženje se čulo i van Iđoša, pa se ove etno-rukotvorine mogu kupiti u specijalizovanoj etno novosadskoj prodavnici. Da bi prikupile snagu i ideju za rad, ovim vrednim ženama potreban je i odmor, a ništa lepše za njih nego kada se odmaraju na našim etno-destinacijama šireći tako priču o svom Iđošu sa severa Banata.
Tamara Gnip
“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024”
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu “Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024” možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
