Neke od istaknutih igumanija ovog samostana stigle su ovde tražeći spas.
Više od šest stotina godina, Matsugaoka Tokei-ji, u gradu Kamakura u prefekturi Kanagava, u Japanu, služio je kao utočište za žene koje su bežale od nasilnih muževa.
U vreme kada žene nisu imale pravo da se razvode od muževa, često su bežale u svetilište ovog budističkog hrama. Nakon što bi služile u hramu određeni broj godina, bivale su slobodne.
Tako su nastali popularni nadimci za hram, a to su Enkiri-dera („Hram prekida veze“) i Kakekomi-dera („Hram u koji se trči za izbeglicama“). Ponekad se naziva i „Hram razvoda“
Paradoksalno, hram je izgrađen u ime ljubavi
Hram je osnovala 1285. godine dama imena Horiuči nakon smrti muža.
Ledi Horiuči je rođena 1252. u moćnom klanu Adači. Nakon što joj je otac umro kada je imala godinu dana, Horiuči je odgajao njen stariji brat. Njen budući muž, Tokimune, rođen je godinu dana ranije, oba deteta su se verovatno poznavala od malih nogu. Horiuči se udala za Tokimunea kada je ona imala devet, a on deset godina. Skoro sedam godina kasnije, Tokimune je postao najmoćniji čovek u zemlji.
I dama Horiuči i Tokimune su bili vatreni učenici zen budizma i aktivno su učestvovali u vežbama meditacije. Kada se Tokimune neočekivano razboleo 1284. godine, oboje su se zamonašili. Ubrzo nakon toga, Tokimune je umro i ledi Horiuči se zaklela da će izgraditi hram u njegovu čast.
Gospođa Horiuči nije posebno nameravala da hram bude utočište za žene koje beže od svojih muževa. Ta reputacija uglavnom je proizašla iz njegovih aktivnosti tokom poslednja dva veka. Neke od istaknutih igumanija samostana su prvobitno stigle ovde tražeći utočište.
Prema jednom istorijskom zapisu sa nejasnim datumom i autorstvom, gospođa Horiuči je zamolila svog sina Sadatokija da donese hramski zakon kako bi pomogao ženama koje traže odvajanje od svojih muževa. Sadatoki je zahtev prosledio caru, koji ga je odobrio. U početku je period služenja u hramu bio tri godine. To je kasnije svedeno na dve godine. Hram Tokei-ji je odobrio čak 2.000 razvoda tokom perioda Tokugava, ali nakon donošenja novog zakona, hram je izgubio ovo pravo 1873. Sve slučajeve razvoda od sada je rešavao Sud pravde.
Hram je ostao samostan isključivo za žene, a muškarcima nije bilo dozvoljeno da uđu u njega sve do 1902. godine, kada je muškarac preuzeo mesto opata i Tokei-ji je postao ogranak hrama pod nadzorom Engaku-jija.
Ceo hram, sa izuzetkom zvonika, uništen je u velikom zemljotresu u Kantou 1923. godine, a hram je postepeno obnavljan u narednoj deceniji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
