Proizvodni PMI u evrozoni u junu je pao ispod nivoa na kojem je bio tokom poslednje krize pandemije kovida u leto 2020. godine. Trenutno je na nivou od 43,6 odsto.
Indeks menadžera nabavke (PMI) predstavlja trend ekonomskih kretanja u proizvodnom i uslužnom sektoru. On rezimira da li se tržišni uslovi šire, što znači da se privreda razvija ili ostaju isti ili se smanjuju, odnosno proizvodnja pada. Svrha objavljivanja ovog indeksa je da donosiocima odluka, analitičarima i investitorima pruži informacije o trenutnim i budućim uslovima poslovanja.
U SAD, PMI se zasniva na mesečnoj anketi menadžera lanca snabdevanja u 19 industrija.
Ovo je samo jedna u nizu loših vesti za evropsku privredu koja je u recesiji. U najvećem problemu je i najveća evropska ekonomija.
Broj narudžbina u nemačkim fabrikama neočekivano je opao u aprilu, što je dodatno umanjilo izglede za oporavak najveće evropske ekonomije koja je ove zime pretrpela prvu recesiju nakon pandemije, piše “Blumberg”.
Iako su ekonomisti “Blumberga” ranije prognozirali rast od 2,8 odsto, potražnja u fabrikama u Nemačkoj je u aprilu zapravo smanjena za 0,4 odsto. Ovaj pad primarno je prouzrokovan manjim brojem velikih narudžbina.
Dramatičan odliv investicija
Nemački ekonomski institut sa sedištem u Kelnu saopštio je da je jaz između odlaznih investicija nemačkih kompanija i poslovnih ulaganja u zemlju 2022. godine bio najveći do sada, na osnovu podataka OECD-a.
Oni su naveli da je sposobnost Nemačke da privuče poslovne investicije pretrpela “alarmantan” pad prošle godine, kada je, prema podacima vodećih ekonomskih instituta, više od 135 milijardi evra direktnih stranih investicija otišlo iz zemlje, a pristiglo samo 10,5 milijardi evra.
Centralne banke ulaze u novu fazu u borbi sa inflacijom, jer ekonomisti upozoravaju da će cena postizanja zajedničkih ciljeva o nivou od 2 odsto biti recesija.
Osnovne stope inflacije u većini svetskih ekonomija naglo su pale od jeseni, ali bazne stope – koje iz obračuna isključuju promenljive kategorije kao što su energija i hrana – ostaju na ili blizu najviših višedecenijskih vrednosti.
Ove stope, koje se smatraju boljim merilom osnovnih pritisaka na cene, izazvale su zabrinutost da će centralne banke sada morati da se bore da postignu svoje ciljeve, a da ne zbrišu rast privrede, piše “Fajnenšel tajms”.
“Sledeći korak ka smirivanju inflacije će biti teži. To zahteva više bola, a taj bol verovatno uključuje recesiju u drugoj polovini godine”, smatra američki ekonomista Karl Rikadona.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
