VOJVODINA – List “Poljoprivrednik” je 2. decembra 2021. napunio 65 godina kontinuiranog izlaženja, što ga čini jedinstvenim specijalizovanim novinama u oblasti agrara.
Sada već daleke 1956. godine iz štampe je izašao prvi broj novina koje su tokom vremena postale i ostale verne ideji pravilnog i pravovremenog informisanja poljoprivrednika, ali i svih onih koji su neposredno ili posredno vezani za agrar. Stoga nije slučajno što je list “Poljoprivrednik” već od prvog broja na tržištu popularno nazvan “agronom u kući”, prenosi AgroTV.
U vreme pre interneta i mobilnih telefona, list “Poljoprivrednik” je često bio jedini izvor informacija o novim trendovima u primeni agrotehničkih mera, razvoju novih sorti i hibrida, produktivnijih rasa životinja, o pravilnoj primeni pesticida, plodoredu, navodnjavanju, inovacijama u oblasti poljoprivredne mehanizacije…
O problemima ali i rešenjima
List “Poljoprivrednik“ od svojih prvih brojeva pisao o problemima u razvoju domaće poljoprivrede, ali i ukazivao na moguća rešenja i razvojne perspektive. Sve vreme “Poljoprivrednik” je bio hroničar promena u agraru i napretka agrarne nauke i struke. Novinari su sa brojnim eminentnim naučnicima i stručnjacima, koji su od početka bili deo
“Poljoprivrednikovog” tima, prenosili najnovija agrarna saznanja do onih koji su ih primenjivali u praksi – poljoprivrednika. Na stranicama lista zabeležene su promene društveno-ekonomskog sistema i njihove posledice na agrar, izmene svojinskih odnosa, veličine poseda, tranzicija agroprivrede, izmene agrarne politike…
– Ukazivali smo na problem finansiranja poljoprivrede, zemljoradničkih penzija, osiguranja poljoprivrede i slično. Novinari “Poljoprivrednika“ su u proteklih 65 godina imali za sagovornike najznačajnije nosioce državnih, privrednih, naučnih i stručnih funkcija, koji su često i sami bili autori tekstova, te je arhiva našeg lista i svojevrsno istorijsko svedočenje – kaže direktorka, dr Gordana Radović.
List “Poljoprivrednik“ je u svom prvom broju, objavljenom 2. decembra 1956. godine, upozorio na “najbolniji problem naše poljoprivrede“, kako su ga tada okarakterisali novinari, a to je nedostatak stručnih kadrova. Upozoreno je na mali broj visokoobrazovanih kadrova u poljoprivredi. Tada je na oko 2.000 hektara bio raspoloživ samo jedan agronom. Takođe, ukazali su i na problem da prosečno godišnje oko 5 odsto poljoprivredne proizvodnje propada zbog loših seoskih puteva.
U prvom broju lista “Poljoprivrednik“ najavljena je i izgradnja sistema Dunav–Tisa–Dunav, uz napomenu da će se izgradnjom ovog sistema kanala “omogućiti dve žetve sa masne crnice, a mnogi zemljoradnici osloboditi straha zbog klimatskih ekstrema, usloviti povećanje i sigurnost proizvodnje”. Koliko je ova tema aktuelna, govori činjenica da se i sada u trenutno najveća ulaganja ubrajaju ona za izgradnju sistema za navodnjavanje, tj. obezbeđivanje dovoljno vode za rast useva. Ova tematika imaće sve veći značaj u svetlu aktuelnih klimatskih promena.
– Problem finansiranja poljoprivrede je bio, mogli bismo reći stalna rubrika u “Poljoprivredniku“ na kraju 20, ali i početkom 21. veka, pa i dan danas. Početkom 21. veka na stranicama našeg lista je konstatovano da je poljoprivredi neophodna veća podrška države i poslovnih banaka, predstavljen je nov pristup resornog ministarstva da podsticaj razvoju poljoprivrede treba da bude profit, kao i nagle promene u agrarnoj politici koje su se svodile na sve veću ulogu tržišta. Istaknuti poljoprivredni stručnjaci i naučnici su upozoravali na probleme u privatizaciji agroprivrede, te isticali da su potrebna i državna agrarna preduzeća, a ekonomski razlozi za njihovo postojanje proističu iz nesavršenosti i neefikasnosti tržišta – priča dr Radović.
Priče iz života zadruga, koje su tokom proteklih 65 godina zabeležene perom novinara i objavljene u “Poljoprivredniku”, dragocena su vrednost i svedočanstvo prošlih vremena.
Zadruge u 65 slika
Zabeležio je “Poljoprivrednik” šta se dešavalo, na koji način su se zadruge tokom proteklih 65 godina transformisale, zašto su napredovale i propadale i kako su se ponovo pokretale.
Perom novinara zabeleženo je i šta su zadruge značile za seljake, poljoprivredne proizvođače, kako su ih podsticale da rastu, osavremanjavaju i prozvodnju i svoje gazdinstvo. Bile su zamajac razvoja svakog sela. Uvodile su nove tehnike i tehnologije, najpre na svojim, a potom i na imanjima poljoprivrednika. Usmeravale su ih šta da proizvode i šta mogu bolje da prodaju i ostvare veću zaradu. Kako da najpametnije ulažu, a da im se uloženo vrati. Kako, što bi danas rekli, da budu konkurenti. I da se ne brinu kome će prodati svoj proizvod. Učile su ih da se okrenu i razvoju stočarstva i da postanu robni proizvođači.
– Dakle, u proteklih 65 postojanja lista “Poljoprivrednik“ pisali smo o razvoju, ali i o razvojnim problemima zemljoradničkih zadruga u našoj zemlji. Često su tekstovi iz pera novinara “Poljoprivrednika“ bili i smernica za izmenu zakonske regulative i agrarne politike. Novinari našeg lista detaljno su pisali o novom Zakonu o zadrugama, usvojenom u decembru 2015. godine, o programu “500 zadruga u 500 sela“, ali i o svim drugim mogućnostima finansiranja zemljoradničkih zadruga – objašnjava dr Radović.
“Poljoprivrednik” je od svojih prvih brojeva pratio stvaranje prvih hibrida kukuruza, koji će doneti revoluciju u proizvodnji i prinosu ove važne žitarice. Kao i sve “novotarije”, i upotrebu hibrida u praksi pratilo je veliko nepoverenje. Stručnjaci su, u saradnji sa novinarima, učili poljoprivrednike kako da upotrebljavaju veštačka đubriva, primenjuju plodored, ali i kako da se bore protiv bolesti i štetočina u usevima i zasadima.
“Poljoprivrednik” je, moglo bi se reći, imao ulogu sličnu današnjoj prognozno-izveštajnoj službi, jer je na svojim stranicama objavljivao upozorenja i preporuke proizvođačima.
Danas vredan kao i spočetka
Danas “Poljoprivrednik” uči ratare, voćare, vinogradare, povrtare kako da uštede, a postignu isti prinos kao ranije, ili još veći. Za poljoprivrednike su posebno važni tekstovi o značaju preciznog navodnjavanja i o tačnoj i pravovremenoj primeni pesticida i biljnih hraniva.
Aktuelni brojevi lista prenose zalaganja stručnjaka za rejonizaciju gajenja useva, upozoravaju na neophodnost izgradnje protivgradnih mreža u voćnjacima, govore o uzgoju u zaštićenom prostoru i slično. Posebne rubrike u svakom broju već godinama posvećujemo organskoj poljoprivredi kao sve značajnijem segmentu biljne proizvodnje, koji omogućava da se očuva biodiverzitet, autohtone sorte i zaštiti životna sredina – kaže direktorka “Poljoprivrednika”.
List “Poljoprivrednik” je tokom svog postojanja propratio sve značajne promene koje su se dogodile u našem stočarstvu. Svih ovih godina bio je veran pratilac naše najznačajnije agrarne smotre – Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u okviru kojeg se održava najvažnija republička izložba stoke. “Poljoprivrednik” se u svojim tekstovima borio i protiv nadriveterinarstva koje, kako se navodi u jednom tekstu, ne treba tolerisati. Kako je vreme odmicalo, tako su se i teme menjale. Godine 1997, na primer, u listu “Poljoprivrednik“ se obrađuju teme poput kloniranja, kao najsavremenije metode genetskog inženjeringa. List “Poljoprivrednik” je među prvima pisao o digitalizaciji farmi, prenoseći iskustva iz Holandije, Kanade, Danske i drugih država koje su gotovo potpuno kompjuterizovale postupak ishrane, lečenja i monitoringa životinja. Uz sve ove moderne tehnologije nije zaboravljena ni važnost očuvanja klime i biodiverziteta, pa su čitaoci redovno informisani o metodama organskog stočarstva i važnosti čuvanja životinjskih genetičkih resursa.
Svedok vremena, ali i tehnologija
Od svog osnivanja do danas list “Poljoprivrednik” ima dvostruku ulogu: svedok vremena i protagonista novih tehnologija koje su svojevremeno postale sastavni deo poljoprivredne proizvodnje.
U vreme nastanka lista poljoprivredna mehanizacija, traktori, vršalice i mašine za obradu bili su poznati poljoprivredni alati, ali ne značajno zastupljeni i dostupni. Još u prvom broju postojao je i odeljak sa nadnaslovom “Nove mašine”. To jasno ukazuje na ulogu lista kao protagoniste novih tehničkih rešenja namenjenih poljoprivredi.
– U svom radu “Poljoprivrednik” je bio i svedok razvoja domaće industrije, njenog vrhunca kada su poslovni rezultati bili na najvećem nivou, ali i teških momenata u godinama krize, a nažalost i trenutka kada su neki od giganata, kao što je IMT, prestali sa radom. Istu sudbinu, pa i u našem listu, podelila je i industrija “Zmaj” – kaže dr Radović.
List Poljoprivrednik
Deo novina posvećen poljoprivrednoj tehnici nije bio samo usredsređen na proizvode domaće industrije, već je prostor bio rezervisan i za tehniku zapadnoevropskih proizvođača.
U okviru lista “Poljoprivrednik” je osamdesetih godina prošlog veka izlazio poseban dodatak posvećen poljoprivrednoj tehnici – “Podlistak o poznavanju, rukovanju, održavanju i korišćenju mašina i opreme u poljoprivredi”.
– Sa našom cenjenom čitalačkom publikom smo decenijama učili i o tehnikama i opremi za sušenje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Od početka 21. veka, kada se tržište ponovo otvorilo, “Poljoprivrednik” je povratio svoju ulogu nosioca vesti o inovativnim tehničkim rešenjima. Sve više prostora je bilo posvećeno izveštavanju sa premijernog prikazivanja mašina u radu, kako u zemlji tako i iz inostranstva, kao i o alatima koji su postavili temelj razvoja precizne poljoprivrede – objašnjava dr Gordana Radović i dodaje:
– Naravno, bilo je još važnih tema o kojima smo pisali, kao i brojnih tematskih skupova koje smo inicirali ili organizovali. Primera radi, jedan od prvih tematskih skupova koji smo organizovali, bio je “Agrar Srbije na pragu evropskih integracija“, koji smo organizovali u junu 2003. godine zajedno sa Društvom agrarnih ekonomista Srbije. U proteklih 65 godina pisali smo o svim strategijama razvoja poljoprivrede, značaju agrarnog budžeta, EU fondova, fondova koje je osnovala Skupština AP Vojvodine za finansiranje agrara, izazovima zemljišne politike, problemima u ruralnom razvoju i primeni osiguranja poljoprivredne proizvodnje, značaju udruživanja, nepovoljnom položaju žena na selu, važnosti razvoja agrarnog preduzetništva…
Mnogi tekstovi koji su pre više decenija objavljeni u “Poljoprivredniku” bili su vizionarski i upozoravali su na značaj unapređenja agrarne nauke i poštovanja stručnih saveta.
Danas, kada se svet suočava sa nedostatkom hrane i ćudljivom klimom, pravo je vreme da se vratimo aktuelnoj agrarnoj nauci, koja nas uči ne samo kako da proizvedemo više već i kako da sačuvamo životnu sredinu.
A u takvom svetu, “Poljoprivrednik” ima svoje mesto i sigurno može da pomogne.
