Pravoslavni Hrišćani danas otpočinju jedan od četiri velika posta, Vaskršnji post, koji traje sve do 24. aprila, dana kada proslavljamo Hristovo Vaskrsenje.
Svi pravoslavni Hrišćani uče se tokom svetovnog života da u ljubavi i slozi, a pre svega zajednici poštuju svoje bližnje i poradi vere u jednog, jedinog i besmrtnog Boga spremno dočekaju sudnji dan, dan kada život postaje večnost, a svaka ljudska briga, patnja i nesreća biva oslobođena okova ovozemaljskog života.
Vera nam se obestinjuje i pokazuje u najiskrenijim i najdubljim delovima naše duše, kao posebno iskustvo koje se teško i mukotrpno spoznaje, ali kada se jednom otkrije postaje nepresušan izvor vode za žedne, hrana za gladne, utehe za neutešne, vere za neverujuće, mira za nemirne.
Značaj posta za sve vernike
Život pred nas postavlja različita iskušenja i nagoni čoveka na potpuno njemu stranu i nehumanu prirodu. Čovek se postepeno otuđuje od svega onog što mu je blisko; od ljubavi, empatije, poštovanja, darivanja i postaje rob onog što mu je nametnuto, onoga što mu ni približno nije nalik.
U trenutku sjedinjavanja Boga i čoveka, postoji veliki broj načina kojima se može dokučiti Božije carstvo. Vernici tako, proslavljaju veliki broj hrišćanskih svetaca i postaju svesni snage vere.
Post je period u kojem svi vernici pokušavaju da dopru do duhovnog i oslobode se svega telesnog. Post je period koji takođe, najavljuje i priprema vernika za slavu najbitnijih i najvećih hrišćanskih praznika.
Hrišćanski post predstavlja duhovni rast i potpunu vrlinu duše jer se telo, ne samo čisti od hrane životinjskog porekla, već i od svih niskih emocija, koje takođe često okarakterišemo kao životinjski nagoni, odnosno emocija požude i strasti.
Post treba da nas oslobodi greha, da smiri čoveka i da čovek u svojoj milosti i svom trudu zatraži pomoć od Boga. Post nosi pokajanje čoveka i prizemnost, svojevrsni dug koje čovečanstvo duguje Bogu od prvog čoveka Adama.
Sam post uvek prati i emotivno isceljenje, oslobađa čoveka od samoljublja i rđavih misli. Post je pokušaj da čovek proba da spozna duševnu čistotu koja ga čeka u nebeskom životu.
Sveti Jovan Zlatousti objašnjava šta je istinski post za vernika:
„Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.”
Nekada je post bio potpuno uzdržavanje od hrane, a danas je to uzdržavanje od “mrsne” hrane i svih loših i iskrvljenih emocija. Post je pripraćen molitvom i u vreme velikog posta se trudimo da izbegnemo strasne misli i uživanja. Osim četiri velika posta, pravoslavni vernici poste još sredom i petkom, danima u sedmici koji su namenjeni upravo slavi posta i čovekovom pokušaju da se izdigne iz telesnog. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu.
Vaskršnji post – najstrožiji post
U Pravoslavlju se osim Božićnog, Posta svetih Apostola i Gospojinskog posta, posti i Veliki post ili Vaskršnji post. Veliki post je najvažniji tokom godine i treba da nas pripremi, telesno i duševno za praznik Vaskrsenja Hristovog. Kod vernika je još poznat kao najstrožiji post jer zahteva da se posti na vodi, pogotovo sredom i petkom. Riba se jede samo na Blagovesti i Cveti.
Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi”, osim Velikog Četvrtaka na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 15h, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi”. Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Hrišćani poste post u teškim vremenima, u vremenima kada im je preko potrebna Božija milost i pomoć, u danima kada je ratna opasnost, nevolja, gubitak duha i snage. Isus Hristos postio je 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Sa istim duhom, počevši od današnjeg dana pravoslavni Hrišćani se pripremaju za Hristovo vaskrsenje, najvažniji trenutak u istoriji vere – pobedu smrti.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
