BEOGRAD – Hrane će biti ali cene će zbog aktuelne krize sa dešavanjima u Ukrajini morati da idu „gore“, zaključak je završnog panela Business trends samita održanog juče u hotelu Hyatt Regency Belgrade u organizaciji magazina Instore i NIN.
Na temu svetske krize i proizvodnje hrane u Srbiji, kao i kompanija iz prehrambene industrije govorili su učesnici panela Luka Popović, Chief operations officer (COO) Delta Agrara i direktor Danubiusa i Delta Feed-a, zatim Željko Radanović, direktor MPZ – Agrar (IM Matijević) i Miloš Mijović, direktor MK Agriculture.
Ova kriza na globalnom tržištu hrane nije bila očekivana, ali nas je korona prethodno naučila da sve može da stane, samo ne i proizvodnja hrane, navodi Željko Radanović iz MPZ-a. Iako se beleži poskupljenje repromaterijala, energenata, delova za mašine, zabeležene su i barijere koje imamo kad je prodaja u pitanju. S obzirom da je proletnja setva u toku, nadamo se da će kriza biti umanjena prinosima koje očekujemo od ove setve, poručio je Radanović.
Prema rečima Miloša Mijovića, direktora MK Agriculture, povećanje cena inputa, a posebno povećanje cene veštačkih đubriva, koja je tri puta veća nego pre krize, svakako će uticati i na domaće proizvođače hrane. Kako je naveo, poslovanje u ovoj godini ne bi trebalo da bude ugroženo, jer postoje i zalihe repromaterijala za određeni period, ali svakako se očekuje da će sledeća godina biti izazovnija. Pšenice će, kako je naglasio, biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, a preteći će deo i za izvoz.
Značajno je napomenuti da veliki udeo u proizvodnji imaju i lanci snabdevanja, kod kojih je zabeležen značajan poremećaj, i to će sve uticati na povećanje cene hrane, naveo je Luka Popović, COO Delta Agrara, i direktor Danubiusa i Delta Feed-a. Prema njegovim rečima pred nama je period kad neće biti jeftine hrane, ali neće biti ni nestašica. Srbija je ozbiljna poljoprivredna zemlja i svrstana je u top 10 svetskih proizvođača kukuruza, pšenice i repe pa će hrane za domaće potrebe svakako biti, naglašava Popović.
Suša velika opasnost koja preti našoj poljoprivredi
Govoreći o stanju na njivama, Mijović naglašava da je stanje na oranicama solidno iako su vremenske prilike sa manje kiše uticale na pomeranje setve, ali kako naglašava, sve će biti urađeno u optimalnim rokovima. Vojvodina je primila trećinu padavina u odnosu na uobičajeni prosek i to se svakako može odraziti na prinos pšenice. A klimatski faktori su nešto na šta nemamo uticaj, navodi Mijović.
Potraga za novim tržištima – Gleda se u pravcu Bliskog istoka i Severne Afrike
Na pitanje kako će gubitak velikog ruskog tržita uticati na domaće proizvođače hrane, Željko Radanović navodi da to može uticati na smanjenje nivoa agrotehnike što vodi ka smanjenoj proizvodnji, mada smatra da ipak nije sve tako crno. Kako je istakao, biljna proizvodnja je poslednjih decenija doživela povećanje zbog povećane mehanizacije na poljima i procesima proizvodnje. U svakom selu imate po nekoliko ozbiljnih proizvođača koji obrađuju površinu od po 100 hektara, pa mislim da će svakako stvoriti viškovi za nova tržiša, navodi on.
Miloš Mijović navodi da, iako su naši proizvođači u velikoj meri oslonjeni na rusko tržište, mimo svega, lanci snadbevanja nekako funkcionišu, iako malo otežano zbog logističkih problema.
– Svakako smo u potrazi za alternativnim tržištima i naša pažnja trenutno je usmerena na Bliski istok i Severnu Afriku, a u svemu tome veliku pomoć domaćim proizvođačima pruža i Privredna komora Srbije na čelu sa Markom Čadežom – ističe Mijović.
Ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica direktno osete proizvođači
– Uredba o zamrzavanju cena osnovnih životnih namirnica pritisak prebacuje na proizvođače i na duži rok to je neodrživo – navodi Luka Popović. Preporuka bi bila da tržište samo izdefiniše tražnju, kako se ne bi stvarale zalihe u domaćinstvima, koje će posle nekog vremena propasti.
– Takođe je važno napomenuti, da Srbija, koja je veliki izvoznik kukuruza, očekuje u tom pogledu „free keš“ koji će opet biti vraćen u proizvodnju. Sav teret krize ne bi trebalo da bude na proizvođačima, nego je predlog da i tržište preuzme deo – rekao je on.
Značajno smanjenje stočnog fonda – Gde su rešenja?
Stočni fond je prilično umanjen, beleži se manji broj skoro svih vrsta stoke, goveda, svinja, koza, a zabeležen je jedino porast broja ovaca.
Na pitanje da li vide rešenje ove situacije, Popović navodi da je broj ovaca povećan zbog subvencija koje su imali od države.
-Pored smanjenja stočnog fonda, dramatično je smanjena i proizvodnja mleka. Veliki broj malih proizvođača odustaje i ta grana zahteva podršku. Takva situacija nije samo kod nas, nego i u Nemačkoj – naglasio je Popović.
Prema njegovim rečima stočarska proizvodnja je, uz voćarstvo, najviše pogođena grana poljoprivrede.
-S obzirom da su proizvodni ciklusi u stočarstvu dugački i traju od 6 meseci do godinu dana, potrebna je podrška države kako bi se cifre u stočarstvu oporavile. Svakako treba iskoristiti i to što svinja iz domaće proizvodnje daje kvalitetno meso, nije hranjena GMO sojinom sačmom i zajedno sa oznakom da je nešto proizvedeno u Srbiji, sve to bi trebalo da nam bude dokaz da jedemo dobru domaću hranu proizvedenu u Srbiji – poručio je Popović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
