Gazdinstvo je manje ili više organizovan prostor jedne porodice sa elementima nežive i žive prirode. Naziv potiče od mađarske reči gazda, gospodar, domaćin.
Sinonimi za gazdinstvo su i gospodarstvo, domaćinstvo, kućanstvo, imetak, ekonomija.
Elementi nežive prirode jednog gazdinstva su: kuća, prateći objekti, staze, ograda i razni sadržaji.
Kuća je centralni element. Prateći objekti, ili ekonomske zgrade, kod nas su vajat, čardak, ambar, magaza, mlekar… Pojedini prateći objekti mogu biti uz kuću ili odvojeni od nje. Malo dalje smešteni su štala-staja, obor, tor, svinjac, kokošinjac…
Slobodan prostor jednog gazdinstva čini dvorište, odnosno okućnica ili avlija.
Elementi žive prirode su povrtnjak, voćnjak, vinograd, bašta ili vrt, kao i domaće životinje.
Sama okolina je neiscrpni izvor života i uživanja.
Kuća obično zauzima centralno mesto, mada je bolje rešenje da se kuća i prateći objekti smeste uz obod placa. Srbija je puna lepih, starih kuća, koje bi trebalo sačuvati i iskoristiti. Građene su u raznim stilovima – pomoravski, panonski, balkanski… Za njih je korišćen prirodan materijal: drvo, kamen, ćerpič – nepečena cigla, a pokrivene su i drvenim crepom, ćeramidom, ređe kamenom – Ivanjički kraj. Ovaj prirodni materijal daje draž, lepotu starim srpskim kućama.
Nova kuća trebalo bi da je inspirisana tradicionalnim graditeljstvom i da nije viša od jednog sprata.
Ekonomske zgrade ili prateći objekti takođe su izgrađeni od prirodnog materijala. Nazivi ambar, čardak, vajat turskog su porekla. Objekti sa zapaljivim materijalom seno, slama, nafta, trebalo bi da su udaljeni bar 50 metara od ostalih objekata. Poljski nužnik postavlja se dalje od objekta i obavezno ispod bunara.
Slobodan prostor trebalo bi da izgleda lepo, a da ne zahteva mnogo vremena za održavanje. Pojedina seoska domaćinstva oslanjaju se na već postojeću šumu, što je veoma povoljno. Ukoliko veličina placa dozvoljava, poželjno je posaditi neko drvo. Ono bi trebalo da je dovoljno udaljeno od objekata, najmanje 7 m, a od same kuće bar 10 m. Drvo ne bi trebalo saditi u sredini placa, već uz obod. Drveće može biti u funkciji vetrozaštite.
Postoji veliki broj domaćih vrsta drveća: hrastovi, cer, bukva, gorski javor, jasen, a u višim predelima jela, bor i smrča.
Postoji jedno drvo koje su još stari Sloveni sadili uz kuću. To je lipa. Ona nam daje više blagodeti, ugodan miris početkom leta, hladovinu, med i čaj.
Uz ivicu placa može se formirati biljna ograda. Ona može biti šišana ili slobodno rastuća. Za šišanu ograda pogodni su klen, grab… Sade se obično na metar rastojanja. Visina im se određuje po potrebi. Živica se može formirati i od žbunastih vrsta koje uglavnom ne bi trebalo oblikovati. Za ovu svrhu dobri su trn, glog, dren, divlja ruža, zova… Mogu se saditi na metar rastojanja, a za brže formiranje i na pola metra. Korist od ovakve živice je višestruka. Većina ovih biljaka poseduje trnje, što sprečava prolaz životinja. Neke biljke su medonosne, neke daju plodove (drenjina, šipurak), neke se koriste za čaj (zova, glog). Biljke puzavice se mogu saditi uz ogradu, uz kuću. Od biljaka za toplija područja najkorisnija je vinova loza. Zatim, pored postojećeg voćnjaka lepo i korisno je u dvorištu imati i koju voćku koja ne mora biti špalirno posađena.
Sastavni delovi kuće su prozori i balkoni, koji se mogu ukrasiti saksijskim biljem.
Bašta podrazumeva prostor zasađen cvećem ili povrćem, u širem smislu voćem ili travom.
Lepotu jednom seoskom dvorištu daje zelena travna površina. Ona treba da zauzme najveći deo okućnice. Ne bi trebalo da je iskidana cvećem. Mesto za cveće je uz kuću, uz neki od objekata ili uz ivicu. Ne u sred travnjaka ili uz stazu. Najprimerenije su starinske vrste cveća, kao što su kadifa, petunija, lepi čovek, perunika, ukrasni suncokret, hrizantema ili visibaba, ljubičica, jagorčevina… Obavezan je bosiljak koji prati Srbina od rođenja do upokojenja. Ona je aromatična, lekovita, medonosna i obredna biljka.
Cveće daje lepotu i živost, a lekovito bilje korist. Deo avlije trebalo bi odvojiti i za lekovito bilje. Za toplija područja to su ruzmarin, lavanda i žalfija. U svakom seoskom dvorištu trebalo bi da postoji i nana, kamilica, majčina dušica…
Sav organski otpad iz domaćinstva ne bi trebalo bacati, već ga deponovati na jedno mesto. Od ovakvog otpada dobićemo izvrstan supatrat za cveće i povrće, odnosno kompost. U kompost se mogu stavljati ljuske od krompira, jabuka i sav otpad od voća i povrća. Pošto je kompost nezatrovan hemikalijama, on je izvrstan supstrat u proizvodnji zdrave hrane.
Za ograđivanje dvorišta najpogodnije su drvene ograde – plot, taraba. Svi objekti trebalo bi da su dobro povezani stazama. Najpogodniji materijal za izradu staza je kamen. Pri trasiranju staza trebalo bi izbegavati prave linije, jer njih u prirodi nema. U velikim dvorištima, gde su objekti na većem rastojanju, nema potrebe raditi staze. Za to će nam poslužiti travnjak.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
