Japanska bonsai stabla su prava umetnička dela, koja odišu stilom i sofisticiranošću.
Nasuprot mnogim mišljenjima, „bonsai” drvo nije sorta biljke. To je način odgajanja određenih vrsta drveća i žbunova kako bi dobili formu drvceta, a da pri tom izgledaju starije nego što zapravo jesu.
Bonsai biljke su krajem prošlog veka postale popularne širom sveta. Na japanskom, termin potiče od kombinacije japanskih reči „bon” i „sai”, što označava drvo u saksiji, odnosno biljku koja je smeštena u posudu.
Japanska umetnost uzgajanja minijaturnih stabala u saksijama, zasniva se na principima harmonije, ravnoteže i lepote. Mnogi ljudi održavaju bonsai biljke u svojim domovima kao hobi i sredstvo za oslobađanje od stresa.
Bonsai stabla mogu biti različitih vrsta, oblika i veličina, ali im je zajedničko to što zahtevaju pažljivu negu i održavanje.
Bonsai biljke, kažu, pružaju osećaj mira i spokoja, često povećavajući opšti emocionalni doživljaj prostora. Osim toga, održavanje bonsaija može biti terapeutska aktivnost, jer pruža priliku za opuštanje i koncentraciju dok se brinete o biljci.
Bonsai, takođe, podstiče odgovornost i disciplinu, jer zahteva redovno zalivanje, orezivanje i brigu o njegovom zdravlju.
Estetski, ove male stilizovane biljke pružaju jedinstven i elegantan dodatak enterijeru, unoseći lepotu prirode u zatvoren prostor. Kako zauzimaju malo prostora, savršen su izbor za ljude koji žive u urbanim sredinama sa ograničenim prostorom.
U Japanu smatraju da malo bonsai stablo podstiče na meditaciju, relaksaciju i smanjuje stresa, a takođe, budi i kreativnost, koncentraciju i pažnju, jer zahteva strpljenje u oblikovanju i orezivanju.
Od čempresa do masline
Bonsai je nastao u Kini pre više od 2000 godina, gde se zvao „penđing”. Japanci su usvojili ovu umetnost u 6. veku, kada su budistički monasi doneli bonsai biljke iz Kine. Japanci su razvili svoj jedinstveni stil i filozofiju bonsaija, koja se zasniva na principima „vabi-sabi”, koja slavi nesavršenost, jednostavnost i prirodnost.
Ako se pravilno neguju, bonsai biljke mogu živeti veoma dugo. Zalivaju se jednom dnevno, orezuju jednom mesečno, presađuju jednom u 2-5 godina i đubre jednom u 2-4 nedelje. Treba ih izlagati dovoljnoj količini svetlosti i vazduha, štititi od preterane toplote, hladnoće i insekata.
Neki od najstarijih bonsai stabala na svetu imaju više od 1000 godina. Najstarije bonsai stablo na svetu je „Fikus retuza Lin”, koje se nalazi Bonsai muzeju, u Krespi, u Italiji. Ovo stablo je staro oko 1000 godina i visoko je 3 metra.
Bonsai se klasifikuju prema različitim kriterijumima, kao što su veličina, oblik, stil i vrsta. Postoje četiri osnovne veličine bonsaija: „mame” (manje od 15 cm), „šohin” (15-25 cm), „čuhin” (25-46 cm) i „dai” (veće od 46 cm). Postoje i mnogi oblici i stilovi bonsaija, a biljne vrste koje mogu da se gaje u formi bonsaija najčešće su čempres, bor, javor, azaleja, fikus i maslina.
