Napadi atomskim bombama na Hirošimu i Nagasaki desila su se 6. i 9. avgusta 1945. godine, te se ovih dana obeležava 77 godina od tog stravičnog čina. Taj napad bio je direktan povod za kapitulaciju Japana nekoliko dana kasnije, 15. avgusta 1945. godine, čime je završen Drugi svetski rat.
Prvi put u svetu, kada su ratovi u pitanju, bila je iskorištena atomska bomba, te posle tog događaja ova dva grada su predstavljali važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.
SAD su, bacivši dve atomske bombe na dva pomenuta grada, u rasponu od nekoliko dana direktno ubili oko 130 hiljada ljudi, a ne može se izračunati broj obolelih čije su direktne posledice radijacije bile teške i opasne bolesti, poput raka. Iako su SAD opravdavale taj užasan čin time da bi prilikom na invaziju Japana poginulo i više ljudi, pogotovo američkih vojnika, činjenica je da je Japan svakako bio pred kapitulacijom i porazom, te nikada nije moralo da dođe do bombardovanja. U istoriji se više puta nakon tog neljudskog čina, SAD pravdala da je sve svoje ratne „operacije“ morala izvršiti, kao što je, nešto slično, izvšila u Panami, Libiji, Iraku, Jugoslaviji, Avganistanu, Sudanu…
U jeku trenutne rusko-ukrajinske krize i rata u Ukrajini, gde SAD očigledno ratuje sa Rusijom preko Ukrajine, metodom do poslednjeg Ukrajinca, sve se više priča o tome da li svetu preti novi nuklearni rat.
Iako se u poslednje dve godine smanjio broj nuklearnih bojevih glava, čin je koji svakako treba pozdraviti; vidimo da neke zemlje i dalje ubrzano razvijaju svoj nuklearni program.
Mnoge zemlje su se obavezale da neće nikada posegnuti za ovim smrtonosnim oružjem jer bi to vrlo lako dovelo do kraja sveta.
U iščekivanju smanjenja napetih odnosa među nuklearnim silama, uvek treba da se sećamo Hirošime i Nagasakija i da shvatimo da pretnja nuklearnim oružjem nikako ne mogu biti bez posledica.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
