Prethodni IX deo bavio se dinamikom vlasti i izazovima sa kojima se car sretao na unutrašnjem i spoljnom planu. Ovaj poslednji deo o Karlu V opisuje drugu polovinu njegove vladavine i povlačenje sa prestola.
Od pojave protestantizma, Karlo V je više puta pokušavao da okonča sukob oko ispovedanja vere između katolika i protestanata. U pokušaju da mirnim putem reši novonastali problem, koji je bivao sve veći, sazivani su i crkveni i carevinski sabori. Tako je 1541. godine na carevinskom saboru u Regensburgu car protestantima dao velike koncesije, koje ni papa ni protestanti, nešto kasnije neće prihvatiti. Iste godine Ferdinand I tražio je pomoć u borbi protiv Turaka, moleći starijeg brata Karla da povede kopnenu ofanzivu. Kao i obično, Karlo se odlučuje na pomorsku bitku protiv Turske, neuspelim napadima Alžir. Naredne 1542. godine Francuska je ponovo želela rat zbog Milanskog vojvodstva, kojim je dominirao Karlo V. Do sukoba nije došlo već je sklopljen mir u Krepiju 1544. godine. U narednom periodu opet se pokušavalo rešiti crkveno pitanje. Tako je 1545. godine otvoren dugo očekivan crkveni sabor u Trentu, koji je trebao da reši nesuglasice suprotstavljenih konfesija. Ipak, zbog ne pojavljivanja protestantskih kneževa na carevinskom saboru 1546. godine došlo je do rata. Protestantske snage doživele su poraz 24. aprila 1547. godine, u bici kod Milberga.
Slika dole: Bitka kod Milberga
Bez obzira na ovaj poraz Karlo je i dalje težio izmirenju. U Augsburgu je izdao odluke „Interim“, dajući velike ustupke protestantima. Jedna od ustupaka dozvoljavao je sveštenicima brak. Kako odluke nisu pogodile esenciju problema, rešenje je bilo samo privremeno. Za ovim će uslediti novi sukob sa Francuskom, koja sa protestantima sklapa tajni ugovor, 1551. godine. Francuski kralj Anri II, Brandenburški knez Albert II i saski izborni knez Moric bili su nosioci tajnog ugovora. Ovim je Anri II obnovio staro rivalstvo sa Habzburzima zbog Burgundije, a u protestantima je gorela želja za osvetom, zbog poraza kod Milberga. Akciju protiv Karla V započeo je saski izborni knez Moric, koji francuzima predaje carske gradove Mec, Tul i Verden, 1552. godine. Moricu je malo falilo da zarobi i samog cara, koji je jedva uspeo da pobegne. Karlo je brzo reagovao okupivši vojsku, ali je zapletom političkih okolnosti bio primoran na Pasavski ugovor između njegovog brata Ferdinanda I i pobunjenika, u gradu Pasau. Ovim ugovorom je dogovoreno međusobno podnošenje između katolika i protestanata, a Karlovi pokušaj da vrati izgubljeno završavali bi se novim porazima. Burgundija je takođe poklekla pred francuzima. Bio je ovo kraj dominacije Karla V u zapadnoj Evropi.
Po okončanju sukoba car je sazvao Carevinski sabor u Augsburgu, 1555. godine. Sabor je trajao od februara do septembra, a obzirom da car nije želeo da prisustvuje imenovao je brata Ferdinand I. Plemstvo obe konfesije obavezalo na zabranu rata zbog verskih razlika i ustanovljen je verski mir. Pregovorima se došlo do načela: „Cuius regio, eius religio – čija je zemlja, onoga je vera“. Ovim je svaki vladar na svojoj teritoriji određivao veru svojih podanika. Ukoliko podanici nisu bili saglasni sa verom vladara, plativši porez, imali su slobodu da se presele. Tada je prvi put ozakonjen odnos između protestanata i katolika, koji je garantovao svima miran zajednički život. Pomenuto načelo izazvalo je raspad nemačkog carstva na par stotina nezavisnih pokrajina, a za datum ovog raspada obično se uzima godina pomenutog sabora.
Slika dole: Posedi Karla V u trenutku silaska sa prestola
Umoran od politike i posle niza neuspeha, Karlo V, se spremao da napusti presto. Na njemu dostojan način ceremonijom u Briselu, u korist svog sina Filipa odrećiće se Nizozemske, oktobra 1555. godine. Zatim se u Španiji odriče Španije i Napuljske kraljevine, takođe u korist sina Filipa. Bratu Ferdinandu predaće carska prava 1556. godine, austrijske, ugarske i češke posede.
Rasterećen svega februara 1557. godine, Karlo se povukao u manastir Sveti Jeronim, kako bi u miru dočekao končinu svog burnog i dinamičnog života, 21. septembra 1558. godine.
Car Karlo V bio je poslednji Evropski vladara koji je sanjao o ujedinjenom Evropskom carstvu. Shvativši to kao nemoguću misiju, po napuštanju prestola izvršio je konačnu podela Habzburških poseda. Podela Habzburga na Špansku i Austrijsku granu nije prekinula porodične veze među njima. Španski bogatiji deo porodice dugo vremena biće na korist austrijskoj grani. Ipak, tokom vremena svaka od njih će voditi svoju posebnu politiku odgovarajući izazovima nadolazećeg vremena.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
