Nakon pogibije Adolfa od Nasau u bici kod Gelhajma u Frankfurtu je 27. jula 1298. godine za novog kralja izabran Albert Habzburški kao Albert I Habzburg. Samo krunisanje uslediće, nakon nepunih mesec dana, u Ahenu, 24. avgusta 1298. godine.
Ovakav izbor nije se činio opasnim nemačkim izbornim kneževima. Njihovoj odluci predhodiće propali Albertov pokušaj zauzimanja ugarskog pestola. Vrlo je verovatno da je ovo bio presudan momenat koji je uticao na nemačke izbornike pri izboru Alberta za kralja.
Slika dole: Albert I
Nakon izbora, Albert I na teritoriji čitavog carstva nastavlja sa politikom kakvu je vodio u Austriji pre ustoličenja. Nastojao je što više ograničiti privatne ratove i čvršće uvezati oblasti kojima je upravljao. Za razliku od, Rudolfa I, štitio je progonjene Jevreje i ukinuo privilegije austrijskog sveštenstva. Pomagao je kmetove i podržavao nemačke gradove protiv bahatih i neposlušnih velikaša. U Beču je osnovao sud kojim je zamenio zemaljske sudove, a Beč je postao slobodan kraljevski grad. Uspostavio je jedinstvenu finansijsku upravu i aktivno podržavao trgovinu i razvoj gradova. Sa Francuskim kraljem Filipom IV Lepim formirao je koaliciju usmerenu protiv pape Bonifacija VIII jer ovaj nije hteo da ga prizna za cara. Kao i njegov otac, želeo je da ojača svoj uticaj zaposedanjem opustelih carskih poseda. Ideja mu je bila da ovlada ušćem reke Rajne. Za to mu je bilo potrebno zauzimanje teritorije Holandije, Frizije i Zelanda. Težnja zauzimanja ušća pomenute reke i vođenje pro-francuske politike izazvaće izborne kneževe iz rajnske oblasti. Oni će voditi neuspešnu politiku pokušavajući da ga obore sa prestola.
Svoju moć Albert I će potvrditi 1303. godine kada sklapa sporazum sa papom. Ovim ga papa priznaje za kralja i budućeg cara i obavezuje ga, da ni jedan od njegovih naslednika ne može postati nemački kralj bez prethodnog blagoslova pape. Preko poseda koje je nasledio od Adolfa od Nasaua, Albert je pokušao da učvrsti vlast na jugo-zapadu nemačkih zemalja. Ovi pokušaji su ostali bez uspeha. Nakon smrti sina Rudolfa 1307. godine, kojem je obezbedio vlast nad Bohemijom, gubi pozicije u istočnoj Evropi. U to vreme radi na gušenju pobuna na Rajni, a došlo je do pobune i u Švabiji. Njegov rođak Jovan od Švabije (zvani „Parasid“) ozlojeđen zbog lišavanja nasledstva ubiće Alberta 01. maja 1308. godine.
Slika dole: Grb Albert I
Iz straha da presto ne ostane u rukama sve moćnijih Habzburga izborni kneževi su brže bolje izabrali novog vladara iz kuće Luksemburg. Bio je to Henrik VII. Narednih 140 godina, na nemačkom prestolu smenjivaće se carevi iz dinastija Vitelsbah i Luksemburg. Savremenicima toga vremena uspon Rudolfa i Alberta verovatno je izgledao kao jedna epizoda. Sve je ukazivalo da će njihovi naslednici živeti živote nemačkih velikaša na svojim veleposedima sa uticajem na politička zbivanja u zemlji.
Da bi zaokružili svoj ugled i moć Habzburzima je nedostajala titula izbornog kneza.
1356. godine car Karlo IV je Zlatnom bulom (povelja – naziv dobila po pečatu koji je nosila) regulisao izbor za cara koji je trebao biti biran od 3 duhovna i 4 svetovna kneza. Duhovni izbornici su bili: nadbiskupi Majnca, Trira i Kelna, a svetovni: kralj Češke, vojvoda od Saksonije, markgrof od Brandenburga i grof Rajnskog Palatinata. Ova povelja je bila temeljni akt Svetog Rimskog Carstva.
Slika dole: Zlatna bula (kopija pečata – glavni državni arhiv Štutgart)
1357. godine, Rudolf IV Austrijski, falsifikovao je darovnicu, Privilegium minus, proširivši samostalnost kneževine Austrije i zvanje nadvojvode. O istoj povelji je bilo reči u prošlom tekstu, a ticala se formiranja Ostmarka kao samostalne kneževine. Rudolf je predao sedam povelja kao dokaz i na potvrđivanje caru. Zbog sumnje u verodostojnost ovih povelja car Karlo IV angažuje Frančeska Petrarku da proveri njihovu originalnost. Nakon provere, Petrarka je prihvatio priložene privilegije iz doba Svetog rimskog carstva dok je povelje iz rimskog doba odbacio. Iz čiste predostrožnosti car je odbio da overi Rudolfove povelje, iste će overiti 100 godina kasnije Fridrih III Habzburg.
Bez obzira što je bilo puno sumnje u originalnost ovog dokumenta Rudolf IV je uspeo da stekne veća prava. Takođe uspeva da sklopi ugovor sa carem, kasnije nazvan Rudolfova kućna pravila (sporazum o naslednom pravu na Habzburške oblasti), po kojem ga nakon smrti nasleđuju braća Leopold i Albert.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
