Dinastija Habzburg je nemačka kraljevska porodica. U periodu od 15 do 20 veka slovi za jednu od najistaknutijih i vodećih vladarskih kuća Evrope. Politikom koju je vodila imala je presudan uticaj na gotovo celu Evropu i šire.
I deo: Poreklo i geneza Habzburga
Smatra se da ime ove dinastije potiče od jednog zamka koji se u davna vremena nazivao „Habichtsburg“, u prevodu „Sokolov zamak“. Njegove ruševine se i danas mogu videti dvadesetak kilometara nadomak Ciriha, u kantonu Argau, na ušću reke Rojs u reku Ar. Zamak je sagrađen 1020. godine da bi već 1090. godine njegov vlasnik, Oton, sebe nazivao grofom od Habzburga.
Dole: Grb kuće Habzburg
Prvi pouzdano utvrđeni predak Habzburške dinastije bio je Guntram Bogati. Ostao je upamćen po obilatom darivanju crkve. Imao je posede po Alzasu i teritoriji današnje Švajcarske.
Dvojica od četvorice naslednika Guntrama Bogatog vredni su pomena jer su, svaki na svoj način, udarili temelje ovoj čuvenoj dinastiji. Bili su to braća Verner i Ratbod. Verner je bio biskup Strazburga. On je podigao zamak po kojem će dinastija kasnije poneti ime. Brat Ratbod je sklopio povoljan brak oženivši ćerku lotarinškog kneza. U to vreme je bilo svega pet kneževskih porodica u Svetom rimskom carstvu nemačke narodnosti (treba napomenuti da neki jezici savremenog doba umeju da kažu za Sveto rimsko carstvo nemačke narodnosti: “Nit je Sveto, nit je Rimsko“).
Sklapanje ovakvih povoljnih brakova biće tipično za Habzburge u narednim decenijama toga vremena. Oni su na taj način uvećavali svoje posede, političku i ekonomsku moć.
Sa uvećavanjem svoje moći i društvenog ugleda, krajem XIII i u XV veka Habzburzi su tragali za uglednijim pretkom od pomenutog Guntrama Bogatog. Hroničari toga vremena (krajem XIII veka) dovodili su ih u vezu sa čuvenom rimskom porodicom Colonna koja je, opet, svoje poreklo vezivala za porodicu Julija Cezara. Dva veka kasnije (krajem XV veka) vezivani su za rimsku bankarsku porodicu Pierleoni. Ovo im se nije dopadalo jer je pomenuta porodica svoj ugled i moć stekla bankarskim poslovima što je Habzburzima vređalo dostojanstvo i čast. Dovođeni su u vezu i sa dinastijom Meroving i Karlom Velikim, a maštovitiji hroničari smatrali su ih potomcima iz Troje. Najdalje se otišlo sa tvrdnjom da za pretka imaju Noja (Nojeva barka), a najmaštovitiji su ih dovodili u vezu, ni manje ni više, sa egipatskim bogom Ozirisom. Tadašnji car Maksimilijan je ovakve „nebuloze“ odbacivao.
Ono što je svakako bilo tipično za Habzburge jeste već pomenuto sklapanje povoljnih brakova. Tako je Vernrov unuk, imenom Albert III, grof Ciriha i gospodar Gornjeg Alzasa, početkom XIII veka oženio Agnezu Štaufen i tako stupio u rodbinsku vezu sa čuvenom vladarskom kućom Hoenštaufa, za koju će Habzburzi ratovati u narednim decenijama. Rezultat braka i ratova na strani Filipa Švapskog Hoenštaufa, a kasnije na strani Fridriha III Hoenštaufa, bilo je dalje uvećavanje poseda. Ovo ih je dovelo do ekskomunikacije – izbacivanjem iz crkve od strane pape, za šta Habzburzi tada očito nisu marili.
Albertov sin Rudolf II imao je dva sina Alberta IV i Rudolfa III. Braća su mirno podelila očeve posede među sobom. Sin Alberta IV, Rudolf IV (1218-1291) bio je prvi od Habzburga koji je poneo titulu kralja kao Rudolf I (24.oktobra 1273.) o čemu će biti reči u narednom tekstu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
