Gvozdena zavesa se teško diže

05.marta 1946. godine, ser Vinston Čerčil, je tokom svog govora u gradu Fulton, država Misuri SAD, prvi put upotrebio izraz „Gvozdena zavesa“.

Izraz koji je zaista dobro opisivao zaoštrenu političku situaciju prvenstveno između SSSR i SAD ubrzo postaje simbol posleratne podele sveta. Na svima dobro poznati Istočni i Zapadni blok. Pored njegove osude spuštanja Gvozdene zavese, ser Vinston Čerčil, i geografskim pojmovima opisuje ovu podelu, izgovorivši sledeće: „Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, ‘gvozdena zavesa’ se spustila širom kontinenta.“

U Istoriji pomenuti datum mnogi uzimaju za početak Hladnog rata.

Ova svojevrsna metafora ostala je u upotrebi sve do današnjih dana, a na žalost mnogih aktuelizovana je sukobom u Ukrajini.

Inače, Ser Vinston Čerčil je u dva navrata bio premijer Velike Britanije. Prvi put, od 1940. do 1945. godine, tokom perioda Drugog svetskog rata, i od 1951. do 1955. godine. Za vreme njegovog drugog mandata „premijerovanja“ 1953. godine, dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Interensantan je i podatak, da je Čerčil prvi od osmoro ljudi koji su postali počasni građani SAD. Upokojio se, 1965. godine, u 91 godini života.

Pročitajte još:

HABZBURŠKA MONARHIJA: Od svitanja do sumraka - V deo : Albert II Habzburg

Nakon 140 godina smenjivanja careva iz dinastija Vitelsbah i Luksemburg na nemački tron će ponovo stupiti car iz porodice Habzburg. Bio je to, Albert V, vojvoda Luksemburga i austrijski nadvojvoda,  krunisan pod imenom Albert II Habzburg. Rođen je u Beču 10. avgusta 1397. godine od majke Ivane Sofije Bavarske i oca Alberta IV Habzburškog. 1404. godine Albert postaje austrijski nadvojvoda nasledivši titulu i posede svoga oca. Upravu nad Austrijom preuzeće 1411. godine. U ratu protiv Husita (Husitski ratovi 1420-1434.) pomaže nemačkom caru Sigismundu Luksemburškom čiju ćerku Elizabetu uzima sebi za ženu . Postavši carski zet 1422. Godine, Albert dobija pravo […]

Opširnije

Kako nas usamljenost ubija

Usamljenost se tiho širi našim društvom. Istraživanja kažu da se 60 odsto ljudi oseća otuđeno. Robert Valdinger, profesor psihijatrije na Harvardovom medicinskom fakultetu, istražuje korene ove rastuće epidemije usamljenosti čovečanstva i predlaže načine za njeno rešavanje. Usamljenost je apsolutno epidemija u savremenom društvu, i iz deceniju u deceniju sve više raste. Usamljenost je osećanje da smo “manje povezani sa drugim ljudima nego što želimo da budemo“. To je veoma subjektivno iskustvo, i po tome se razlikuje od izolacije. Tako neko može namerno da se izoluje i da se oseća sjajno, navodi profesor Robert Valdinger, ali usamljenost je sasvim subjektivan doživljaj, […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.