NOVI SAD – Na drugom javnom predstavljanju nacrta Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, održanom juče u Amfiteatru Spensa, možda nije bilo burno kao na prvom, ali je i dalje bilo puno emocija, predrasuda i međusobnog nepoverenja. Ukratko, urbanisti su branili svoja rešenja iz pozicija struke, potkrepljena studijama i ograničena realnošću, dok su građani brinuli o posledicama tih rešenja na životnu sredinu, kvalitet života u gradu i na mogućnost da se ti planovi menjaju prema potrebama investitora.
Tokom više od pet sati izlaganja, a kasnije i diskusije u formi pitanja i odgovora, postalo je očigledno da su pojedini građani došli da čuju šta će biti sa njihovim nekretninama, drugi su imali reči hvale, dok su treći nastupali iz prethodno zauzetih pozicija, čitajući pitanja, pa i proglase, dok zauzvrat nisu čuli ili nisu želeli da čuju uvodna objašnjenja obrađivača plana, kojih je u Amfiteatru bilo dvadesetak.
Elem, tokom uvoda direktor “Urbanizma” Dušan Miladinović, napomenuo je da je nacrt GUP-a rezultat određenog kontinuiteta u odnosu na prvi takav plana donetog ranih pedesetih godina 20. veka, menjanog u skladu s potrebama grada i vremena, te 15 studija iz raznih oblasti koje su rađene od 2008. godine. Taj krovni urbanistički dokument Novog Sada odnosi se isključivo za gradsko područje, istakao je Miladinović.
Po njegovim rečima, strateške izmene odnose se na premeštanje budućeg prečistača otpadnih voda iz Radne zone “Sever 4” na lokaciju kod Rokovog potoka u Petrovaradinu, određivanje 280 hektara na Majurskoj adi za centralnu vojnu bazu, prebacivanje transportnog terminala na mesto kod NIS-ove rafinerije, te pešačko-biciklistički most umesto onog za drumski saobraćaj na stubovima nekadašnjeg Mosta Franca Jozefa.
Ekološki značaj novog mosta
Odgovarajući na pitanja građana, urbanisti su ponovili da teretni saobraćaj neće ići preko novog mosta do Sremske Kamenice, ali da on mora da bude u stanju da podnese najveće opterećenje. Kako bi objasnili njegov značaj, izneti su podaci da će njegovom izgradnjom Novosađani prelaziti 75.000 kilometara manje na dnevnom nivou, uštedeti 1.450 sati i poštedeti atmosferu 12 tona ugljen-dioksida, a za apsorpciju te količine gasa staklene bašte, Novom Sadu bi bila potrebna šuma od 770 hektara. Zbog mosta, pak, biće posečeno 0,6 hektara šume u priobalju.
Zbog izgradnje mosta preko Dunava kod Ribarca i Kameničke ade, kako je napomenuo Miladinović, urađene su dodatne tri studije koje su se bavile hidrologijom i saobraćajem, i koje su, po njegovim rečima, pokazale veliku potrebu za mostom koji se u GUP-u Novog Sada nalazi već 50 godina. Takođe, pokazale su da uvođenje Šodroša i Kameničke ade u branjeno područje, neće bitno uticati na vodostaje i protok Dunava, dok će omogućiti izgradnju veslačke staze, kao vrste akumulacije koja će reguliasti nivo podzemnih voda u ovom delu grada.
Dunavske ade između želja i mogućnosti
Očekivano, najviše kopalja lomilo se oko sudbine Kameničke ade i Brodogradilišta. Pojedini građani smatrali su da je ceo projekat maska za bogaćenje “povlašćenih investitora”, dok se iz redova urbanista moglo čuti da neki od tih građana brane svoje nelegalne objekte na Kameničkoj adi.
Dušan Miladinović je tokom razmene stavova, podsetio da postojeći plan detaljne regulacije Kameničke ade predviđa nasipanje tri metra zemlje, više od dva hektara saobraćajnica i sedam hektara poslovno-ugostiteljskih objekata. On je rekao da novi GUP unosi rešenja zaštite prirode u skladu sa Zavodom za zaštitu prirode Vojvodine, te se na Kameničkoj adi utvrđuje zaštićeno prirodno stanište.
Po njegovim rečima, nacrt GUP-a sada povećava zelenilo sa 24 na 54,5 hektara, koja je sa 75 hektara pod šumom iz 1998. godine, 2020. spala na 60 hekatara šume. Zbog pravila FISA, veslačka staza mora da bude u branjenom području, rekao je Miladinović, ali je osnovni koncept da se zadrži prirodni ambijent sa visokokvalitetnim zelenilom i dostupnošću svima. Preduslov je, ističe on, da se uklone broni nelegalni objekti s Kameničke ade, zbog kojih je onemogućen pristup Dunavu običnim građanima.
Miladinović je dodao da ovim prostorom upravljaju “Vojvodinašume” i “Vode Vojvodine”, a da je do nelegalne gradnje došlo zbog “nedovoljnog gazdovanja”, kao u slučaju Kamenjara. On je istakao da je Novi Sad porušio na Adi desetak objekata, ali da se zbog duge procedure za rušenje, novi objketi i dalje grade.
Staza od 2.250 metara služiće i za kupanje, kaže Miladinović, sa plažom od 1.400 metara, dok će voda biti čistija nego u Dunavu usled prethodnog taloženja i slabijeg protoka.
Voda iz ove akumulacije izlivaće se kroz cevi u Dunavac, koji će tako dobiti preko potrebnu svežu vodu. Veslačka staza, napomenuo je Miladinović, neće biti betonirana, već poribljena. Marina, koja je tu planirana, predstavlja jedan od najznačajnijih turističkih potencijala u Vojvodini, istakao je Miladinović, dodavši da tu prolazi i EuroVelo, evropski biciklistički koridor.
Što se tiče Brodogradilišta, Miladinović je stava da je taj prostor sada nedostupan javnosti, a planiranom izgradnjom opštegardskog centra, pet hektara biće predviđeno za sport, rekreaciju i turizam.
Nakon njegovog izlaganja, obrađivači pojedinih oblasti GUP-a kazali su da je u toku ubrzano starenje stanovništva u Novom Sadu, bez obzira na veliki priliv stanovništva iz drugih delova države, da su se urbanisti vodili principom da se do većine sadržaja u gradu može da stigne za 20 minuta, uveli pojam eko-stanovanja i predvideli prostor na Majevici za takvo naselje.
Zaštićena prirodna dobra
Što se tiče zelenila, Dušan Miladinović napomenuo je da su u GUP prvi put uneta zaštićena prirodna dobra koje je odredio Zavod za zaštitu prirode Vojvodine i to od 55,4 hektara na Kameničkoj adi i 68 hektara na Majevici. Na Širinama u Petrovaradinu predviđen je park i sportski park na ukupno 27 hektara, dok bi kod Ložionice na Bulevaru Evrope trebalo da bude podignut park od 11,1 hektar. Ove zelene oaze, po Miladinoviću, biće povezane “zelenim koridorima”, što bi sve zajedno za 180 hektara uvećalo površine pod zelenilom, ne računajući planirane zaštitne pojaseve duž autoputa od 344 hektara.
U nacrt GUP-a ušli su i sportski centri “Vojvodina”, gde se između ostalog predviđa otvoreno klizalište, te rekonstrukcija Stadiona “Karađorđe”, “Jugovićevo” sa atletskim kompleksom i akva parkom, bazenima, “Strelište” koje bi trebalo da pruži uslove za vrhunske strelce u više straljčkih disciplina, dok bi “Veliki rit” bio namenjen konjičkom sportu, ali bi bilo mesta i za akva park i bazene. Kod Šangaja se previđa auto-moto staza i centar za obuku vozača. Uvedeno je još četiri, pored šest postojećih zonskih sportskih centara, a predviđena su i dva hotela visoke kategorije uz jedansportski hotel.
Od komunalnih objekata planirano je groblje od 31,2 hektara na Alibegovcu, dok će Gradsko groblje biti prošireno za 18 hektara. Od ostalih grobalja, jedino će biti šireno još groblje na Tranyamentu. U GUP je upisana i regionalna deponija na 180 hektara, kao i šest novih pijaca na Mišeluku 2 i 3, na Adicama, Klisi i Telepu, kao i u Sadovima. Predviđena je i Veletržnica. Ujedno, uvedena je i urbanistička zaštita pojedinih zona, koja bi trebalo da predupredi intervencije dok one ne dođu pod zaštitu nadležnih Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na ovu vrstu zaštite mogu da računaju Mali Liman, Futoška i Jevrejska ulica. VMC u Podgrađu i most do Tvrđave, po rečima urbanista, neće uticati na eventualnu UNESKO-vu zaštitu Tvrđave.
Što se tiče saobraćaja, urbanisti su naveli da je novina što je u GUP uvrštena koncepcija razvoja saobraćaja, gde je cilj da 40 odsto saobraćaja bude pešačko-biciklistički, 30 odsto javni gradski prevoz, a ostalo će činiti privatna vozila. Novi Sad ima najviše biciklistikih staza u državi-100 kilometara, a plan je da se ta cifra do 2030. godine utrostruči.
Kao ključnu saobraćajnicu za rasterećenje saobraćaja planeri su označili Fruškogorski koridor, kojim će teretni saobraćaj iz pravca jug-sever biti izmešten na krajnji istok gradskog područja, dok će obilaznica oko grada biti kompletirana izgradnjom obilaznice za Bačku Palanku, koja bi spajala auto-put sa regionalnim kod Begeča.
Istaknuto je i da je za širenje pešačke zone u centru grada i njeno spajanje s Dunavskim parkom, uslov izgradnja javnih garaža čije je projektovanje u toku. Prema urbanistima, gradski prevoz bi trebalo da pređe na električna vozila, kao i vozni parkovi gradskih preduzeća, dok će se delovi železničkih pruga iskoristi za javni gradski prevoz.
Ukidanjem pruge Beočin-Petrovaradin i spajanjem sa bivšom prugom ka Sremskim Karlovcima, dobiće se 22 kilometra pešačko-biciklističkog koridora. Pruga od Ložionice do ranžirne stanice biće uklonjena, a ostaće samo deo kod Ložionice, u nivou tla, kao spomenik industrijskog nasleđa u tematskom kompleksu koji je tamo planiran.
GUP predviđa, kako je juče naglašeno, izgradnju još dva pristana, pored tri postojeća, i marine sa nautičkim centrom između Ribarca i Kameničke ade. Pored dva postojeća, definisana su i mesta za još tri heliodroma, a određeni su i koridori za vazdušni saobraćaj za potrebe aerodroma na Čeneju.
Novosadski vodovod bi, po GUP-u, trebalo da postane regionalni, snabdevajući vodom još šest okolnih opština. Planiraju se novi bunari na Ratnom ostrvu i Petrovaradinskoj adi, kao i infiltraciono polje od 210 hektara na Ratnom ostrvu. U plan je ušla i druga fabrika vode na Petrovaradinskoj adi. Odbrambeni nasipi na Dunavu i Kanalu DTD sada brane od stogodišnjih voda, a planirano je da budu podignuti na nivo koji Dunav dosegne jednom u 1.000 godina. S. Krstić.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
