Anoksični napadi dovode do privremenog prestanka disanja. Simptomi obično traju manje od jednog minuta, ali osoba može ostati bez svesti i duže. Iako su retki, anoksični napadi se najčešće dešavaju kod dece nakon uznemirujućih događaja.
Anoksični napadi (nazivaju se i refleksni anoksični napadi), definišu se kao kratak prestanak disanja i mogu da uzrokuju gubitak svesti.
Anoksični napadi nisu oblik epilepsije. Pojavljuju se uglavnom kod dece i često se javljaju usled uznemirujućih ili šokantnih situacija, kao što su injekcije, padovi ili iznenadne, ekstremne promene temperature.
Simptomi anoksičnog napada
Anoksični napadi mogu da se jave kao odgovor na okidač, kao što je bol ili nakon uznemirujućih događaja. Telo osobe može da se ukoči i osoba može da izgubi svest.
Anoksični napadi mogu da izazovu i druge simptome:
- da se oči zakotrljaju unazad
- bledu kožu
- inkontinenciju urina (nevoljno mokrenje)
- ukočenost ili trzanje udova.
Ovi simptomi mogu da traju od 30 do 60 sekundi.
Međutim, srce se obično vraća uobičajenom tempu rada nakon nekoliko sekundi, iako pojedinac može duže da ostane bez svesti.
Anoksični napadi se mogu javiti u klasterima, koji uključuju nekoliko napada u kratkom periodu.
Šta uzrokuje anoksični napad?
Uznemirujući događaji mogu prethoditi anoksičnim napadima ili ih izazvati. Ovi uznemirujući događaji mogu uključivati bol, strah ili anksioznost. Primeri takvih događaja mogu uključivati:
- injekcije
- iznenadni ili intenzivan kontakt u sportu
- pad
- iznenadne ili značajne promene temperature, na primer pri ulasku u vodu.
Istraživači sugerišu da se anoksični napadi javljaju zbog privremenog poremećaja u kontroli autonomnog nervnog sistema. Autonomni nervni sistem pomaže u kontroli unutrašnjih organa i procesa u telu, kao što su disanje, varenje i krvni pritisak.
Mozak i periferni nervni sistem kontrolišu određene nerve i neurotransmitere, koji pomažu u regulisanju autonomnog nervnog sistema. Strah ili anksioznost mogu da poremete kontrolu neurotransmitera, izazivajući simptome anksioznosti i, u retkim slučajevima, rezultirajući anoksičnim napadom.
Kako pomoći osobi koja ima anoksični napad?
Organizacija Syncope Trust And Reflex Anoxic Seizures (STARS) preporučuje sledeće smernice za pomoć nekome ko ima anoksični napad:
- Ostati smiren: Ukoliko dete vidi da je njegov roditelj uznemiren, ono tada može takođe da se oseća uznemireno, što pogoršava simptome anoksičnog napada.
- Pružiti sigurnost: Studije slučaja sugerišu da pojedina deca mogu da čuju dok imaju anoksični napad. Stoga bi moglo biti od pomoći da se pokuša sa umirenjem deteta dok se napad dešava.
- Položaj za oporavak: Osobu koja ima anoksični napad treba staviti u položaj za oporavak, a to znači da joj ruka treba staviti ispod glave, da podupire glavu. Jedno koleno takođe treba da bude savijeno, kako bi se sprečilo da se osoba okrene na stomak.
- Osloboditi disajne puteve: Ukoliko osoba koja doživljava anoksični napad ima nešto u ustima, to treba ukloniti, ako je moguće, ne stavljajući ruku ili prste u usta kako bi sprečio gušenje. Nikada ne bi trebalo stavljati ruke, prste ili bilo koje druge predmete u usta osobe koja ima anoksični napad.
Ukoliko situacija dozvoljava, može biti od pomoći prikupljanje informacija o anoksičnom napadu, kao što su simptomi ili vreme trajanja napada, jer to lekarima može biti od koristi u budućnosti.
Kada se javiti kod lekara?
Svako ko veruje da su oni ili njihovo dete imali anoksični napad, treba da razgovara sa lekarom radi dijagnoze.
Lekaru se svakako treba javiti u slučaju da:
- se dešava prvi anoksični napad
- napad traje više od 5 minuta
- osoba se ne budi nakon gubitka svesti
- osoba ima nekoliko napada u nesvesti
- osoba zadobije povredu tokom napada
- osoba otežano diše.
Anoksični napadi najčešči kod dece
Anoksični napadi mogu da se jave u bilo kom uzrastu. Međutim, prema organizaciji STARS, oni su najčešći kod dece uzrasta od 6 meseci do 2 godine.
Ipak, anoksični napadi su prilično retki čak i u ovoj populaciji. STARS sugeriše da svega oko 8 na svakih 1.000 dece predškolskog uzrasta doživi anoksične napade. Deca obično prestaju da doživljavaju ove napade ili ih imaju manje u odraslom dobu.
Ipak, kod nekih osoba, anoksični napadi se nastavljaju u odraslom dobu. Istraživači su takođe dokumentovali slučajeve, kao što je izveštaj o slučaju iz 2018. godine, kada se anoksični napad prvi put razvio u odraslom dobu.
Istraživači u izveštaju o slučaju sugerišu da su anoksični napadi češći kod žena nego kod muškaraca.
Kako se leči anoksični napad?
Lekari obično ne leče anoksične napade antiepileptičkim lekovima, iz razloga što anosksični napadi nisu isto što i epileptični napadi.
Izbegavanje okidača anoksičnih napada je osnova lečenja. U određenim slučajevima, lekari takođe mogu da preporuče lek atropin za decu koja imaju atipično teške ili česte anoksične napade. Ovaj lek može pomoći u smanjenju broja napada.
U ređim slučajevima, lekari predlažu ugradnju pejsmejkera osobi koja pati od anoksičnih napada. Ovo je uređaj koji hirurški implantiraju u grudi ili stomak. On šalje električne impulse srcu, kako bi podstakao pravilan rad srca i može pomoći u sprečavanju anoksičnih napada.
