Grožđe u Srbiji ove godine obećava dobar i kvalitetan rod, kažu vinogradari, ističući da su se zasadi prilagodili vremenskim uslovima i izazovima klimatskih promena.
Vremenski uslovi tokom leta imaju veliki uticaj na razvoj grožđa i kvalitet roda. Uzimajući u obzir klimu u prethodnim mesecima, vinogradari se nadaju dobroj berbi, kaže za Biznis.rs Dušica Ćirković iz Topličkih vinograda.
Da će biti dobrog i kvalitetnog grožđa za portal Biznis.rs potvrđuje i direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta. Prema njegovim rečima, ova godina će biti bolja od prethodnih i, uprkos tome što svi pričaju o klimatskim promenama koje imaju velikog uticaja – i grožđe u Srbiji se polako navikava na njih.
“Klimatske promene su tu i naravno da imaju veliki uticaj, ali evo već treću godinu zaredom ljudi u Srbiji se bore sa njima i na nekim mestima se grožđe navikava. Biće potrebno još vremena da se loza i sorte adaptiraju, ali je situacija ipak bolja nego što je bila i verujem da ćemo ove godine imati kvalitetniju berbu”, ističe Rajta.
On objašnjava da se na jugu Srbije, u okolini Niša i Trstenika, očekuje bolja godina, baš kao i u Vojvodini, dok je grad u središnjem delu, tačnije beogradskom i šumadijskom rejonu, napravio manje probleme proizvođačima, ali su i oni optimistični po pitanju ovogodišnjeg roda.
“U Negotinskoj krajini proizvođači su zadovoljniji i sorte koje su kod njih lagano se adaptiraju i dobro podnose ove vrućine. Padavina je bilo, ali nedovoljno. Ipak, ove godine vinogradari očekuju dobru berbu”, kaže Rajta i dodaje da bi berba belih sorti grožđa trebalo da počne ove ili početkom sledeće nedelje.
U Srbiji više od 17.000 hektara pod vinovom lozom
Početak berbe zavisi od podneblja i sorte grožđa, ali se berba uglavnom odvija od sredine avgusta do sredine oktobra. Tada se organizuju i brojne manifestacije, poput Župske berbe u Aleksandrovcu, Grožđebala u Sremskim Karlovcima i Oplenačke berbe u Topoli.
“Srbija raspolaže sa 17.719 hektara pod vinovom lozom. U okviru rejonizacije vinogradarskih područja tri regiona obuhvataju ukupno 22 rejona sa 77 vinogorja. Prosečna starost vodećih vinograda je između 10 i 20 godina. Srbija je u 2024. godini proizvela 129.739 tona grožđa sa prosečnim prinosom od osam tona po hektaru”, ističe u razgovoru za Biznis.rs savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Veljko Jovanović.
Dominantne sorte vinove loze u Srbiji su Graševina sa učešćem od 14 odsto, Cabernet Sauvignon i Merlo sa po devet odsto, Chardonnay sa osam odsto i Rajnski rizling sa sedam odsto.
Prema popisu polјoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi se više od 80.000 polјoprivrednih gazdinstava. Tokom 2024. godine poslovalo je oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina koja se stavlјaju u promet.
“U toku 2015. godine registrovana je prva oznaka geografskog porekla vina prema PDO/PGI sistemu EU, i to kao oznaka više kategorije PDO. Danas u Srbiji više od 120 vinarija sa preko 500 vina nosi oznaku geografskog porekla. Prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou, dok su mogući kapaciteti 70 miliona litara”, navodi Jovanović.
Srbija je, prema podacima PKS, tokom 2024. godine izvezla vino u vrednosti od 21,3 miliona evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 48,2 miliona evra.
“Tokom prošle godine Srbija je u spolјnotrgovinskoj razmeni vina, kao i u prethodnom periodu, ostvarila negativan spolјnotrgovinski bilans, kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti prometa. Najveći obim trgovine vinom, isklјučujući aromatizovano vino, kao i proteklih godina, ostvarila je razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope – CEFTA tržište, pri čemu je i dalјe veoma izražen uvoz sa ovog tržišta. Uvoz sa tog tržišta u 2024. godini čini oko 50 odsto ukupnog uvoza vina”, naglašava Jovanović.
Deo trgovine vinom, prema njegovim rečima, odvija se sa zemlјama Evropske unije. U 2024. godini sa ovog tržišta je stiglo oko 40 odsto ukupnog uvoza vina, dok je na tržište EU izvezeno preko 18 odsto, što je približno jednako izvozu tokom 2023. godine. Značajan deo trgovine vinom odvija se sa ostalim zemlјama, sa dominacijom izvoza na tržište Ruske Federacije. Tokom prošle godine na ovo tržište izvezeno je vina u vrednosti od sedam miliona evra, što čini 36 odsto ukupne količine u toj godini.
Posmatrano po zemlјama, tokom 2024. godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, dok je najveća količina izvezena na tržište Ruske Federacije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
“Kriza u sektoru vinarstva je evidentna u svim zemlјama EU poput Francuske, Italije i Španije, što je umnogome doprinelo da se po vrlo niskim cenama uvoze vina iz ovih zemalјa u Srbiju”, navodi Jovanović.
Najviše grožđa uvozimo iz Severne Makedonije i Moldavije
Kada je reč o samom grožđu, prema podacima PKS, Srbija je u 2024. godini izvezla ukupno 405.939 kilograma grožđa, u vrednosti od 380.746,9 evra. Najveće količine izvezene su u Crnu Goru – 289.743 kilograma, u vrednosti od 229.596 evra.
Naša zemlja uvezla je znatno veće količine grožđa prošle godine, ukupno 14.044.548,8 kilograma, u vrednosti od 15.538.665,6 evra. Najveći uvoznici su Severna Makedonija sa 8.857.159,7 kilograma u vrednosti od 8.828.656,6 evra, Moldavija sa 1.541.676 kilograma (1.487.633 evra) i Grčka sa 1.803.773,3 kilograma u vrednosti od 1.317.896,2 evra.
“Veliki uvoz ukazuje na deficit u zadovoljenju domaćih potreba, ali i potencijalu za unapređenje ove oblasti”, ocenjuje savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović.
Glavni problemi proizvođača, prema rečima dr Darka Jakšića sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede, pre svega su usitnjeni vinogradi, često manji od jednog hektara, što otežava upotrebu mehanizacije, adekvatnih agrotehničkih mera i povećava troškove proizvodnje po jedinici površine, čime se umanjuje konkurentnost na tržištu.
“Problem je i cenovna konkurentnost uvoznih vina, manja potrošnja, pogotovo kod mlađe populacije, ali i administrativne prepreke s obzirom na to da su sanitarni i tržišni uslovi kompleksni pa tako mali proizvođači nemaju resurse za HACCP, eFakture, fiskalizaciju…”, ističe Jakšić.
