U eri digitalizacije iz godine u godinu sve više je onih koji plaćaju platnim karticama. Istovremeno, da bi uveli POS terminale, trgovce to košta pa se mnogi još nisu odlučili na taj korak. Iako po zakonu ne postoji obaveza omogućavanja prihvatanja plaćanja platnim karticama na svim mestima, takav vid plaćanja uveden je već i na šest pijaca u Srbiji, ali i na pojedinim kioscima.
Grčka je, međutim, otišla korak dalje pa je uvela obavezu proširivanja POS terminala na celo tržište od naredne godine.
To znači da će u svim sektorima maloprodajnih i potrošačkih usluga, od 1. januara 2024. godine, postojati obaveza da se prihvataju i kartična plaćanja (debitna i kreditna) i usluge direktnog plaćanja prenosom novca između bankovnih računa.
Postavlja se pitanje da li bi Srbija mogla da očekuje sličnu odluku u bliskoj budućnosti, odnosno da plaćanje karticama postane obavezno u svim delatnostima privrede.
Šta kažu u NBS?
U Narodnoj banci Srbije navode da su protiv administrativnog uvođenja obaveze za trgovce da prihvataju kartična plaćanja putem POS terminala ili sličnih uređaja.
– Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama – ni Zakonom o platnim uslugama, niti Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, prevashodno iz razloga što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima (npr. troškove po svakoj izvršenoj transakciji – trgovačka naknada, kao i troškove kupovine ili iznajmljivanja POS terminala – kažu u NBS za Euronews Srbija.
Objašnjavaju da se zbog tih troškova u većini uređenih ekonomija takva obaveza nikada ne nameće već trgovac ima pravo da bira koji će platni instrument da koristi.
Smatraju da bi bilo kakvo nametanje obaveze prijema platnih kartica imalo povoljne efekte samo na zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca i to pre svega inostranih kartičnih sistema – čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima daleko najviše.
– Kao ishod trgovac prenese trošak skupih kartičnih plaćanja na cenu robe i usluga i na kraju sve plate potrošač i društvo. Zbog toga, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca kroz uticaj na snižavanje troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, kao i uvođenjem platnih instrumenata koji u odnosu na platne kartice imaju značajno niže troškove za trgovce (instant plaćanja) i ne zahtevaju skupe uređaje kakvi su POS terminali – navode u NBS.
Dodaju da na primer postoji mogućnost da trgovci integrišu ova plaćanja u svoje fiskalne kase u kom slučaju ne postoji potreba za dodatnim uređajem kakav je POS terminal.
O uvođenju POS terminala odlučuju trgovci
Da li će trgovac prihvatati platne kartice i omogućiti svojim kupcima tu mogućnost je poslovna odluka trgovca.
Da bi omogućio plaćanje platnim karticama na prodajnom mestu neophodno je da trgovac uspostavi poslovni odnos sa bankom prihvatiocem koja će mu pružiti uslugu prihvatanja platnih kartica (postaviti POS uređaj ili instalirati SoftPOS aplikaciju), objašnjavaju u NBS.
Na tržištu Srbije postoji 11 banaka koje pružaju tu uslugu trgovcima i nude različite modele saradnje tako da trgovci mogu da se odluče koji je model u skladu sa njegovim potrebama.
– Trgovac koji prihvata platne kartice, u skladu sa propisima usaglašenim sa pravilima koja važe i u Evropskoj uniji, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu – navode u NBS.
Ako trgovac odluči da ne prihvati sve platne instrumente zasnovane na platnim karticama koje podrazumevaju plaćanja karticom, telefonom, satom, ako želi da prihvata samo debitne kartice određenog kartičnog brenda, ali ne i kreditne kartice tog brenda jer su mu preskupe, ili ne želi uopšte da prihvata sve kartice određenog kartičnog brenda, trgovac je dužan da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti potrošača.
Zakonom snižene međubankarske naknade
Povećanje broja trgovaca koji će imati poslovni interes da prihvataju platne kartice jeste jedan od ciljeva Narodne banke Srbije.
U NBS tako navode da je Centralna banka sprovela brojne aktivnosti i nastavlja dalje da sprovodi mere i aktivnosti sa tim ciljem.
Podsećaju da je na inicijativu NBS u junu 2018. donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima.
Navode da je pre donošenja Zakona prosečna naplaćena trgovačka naknada u trećem kvartalu 2018. godine iznosila 2,11 odsto, dok na kraju trećeg kvartala 2023. godine iznosi 1,03 odsto, čime su značajno sniženi troškovi trgovcima i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade.
U NBS navode da se kao posledica smanjenja troškova povećalo interesovanje za uvođenje POS terminala, pa je tako pre primene Zakona bilo instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, dok na kraju trećeg tromesečja tekuće godine broj instaliranih POS terminala iznosi 132.799.
– Međutim, Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, ne može da utiče do kraja na troškove platnih kartica, pre svega zbog tzv. troška kartičnog sistema koji određuju kartični sistemi, plate ga banke koje ga uračunaju u naknade trgovaca a trgovci u cenu roba i usluga – dodaju u NBS.
Šta je isplativije malim trgovcima?
NBS ponudila je tržištu dva jeftinija platna instrumenta kao konkurenciju skupim inostranim brendovima.
Za nacionalni kartični brend DinaCard definisani su najniži troškovi kartičnog sistema, višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.
Narodna banka Srbije je uvela i platni sistem za instant plaćanja, infrastrukturu koja omogućava prenos novčanih sredstava u svega nekoliko sekundi u režimu rada 24/7/365, uz niske troškove za banke koje učestvuju u ovom sistemu.
Za njihovo prihvatanje nisu neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo, dok je sa druge strane instant plaćanje moguće prihvatati na različitim uređajima.
Jedan od kanala je i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaj.
– Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da na svojim prodajnim mestima omoguće svojim kupcima bezgotovinska plaćanja – kažu u NBS.
Na taj način, kako dodaju, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja.
Pročitajte još:
E-uprava olakšava građanima plaćanje usluga
Zahvaljujući usluzi „Plati‟ na Portalu eUprava, 10 miliona puta građani nisu morali da idu u banku ili poštu da plate takse za usluge MUP-a ili porez na promet vozila – sve je obavljeno onlajn platnim karticama, elektronskim ili mobilnim bankarstvom! Usluga „Plati‟ deo je sistema ePlaćanje+, preko koga se mogu platiti i druge administrativne takse. Захваљујући услузи „Плати‟ на Порталу еУправа, 10 милиона пута грађани нису морали да иду у банку или пошту да плате таксе за услуге МУП-а или порез на промет возила – све је обављено онлајн платним картицама, електронским или мобилним банкарством!#ВладаРепубликеСрбије pic.twitter.com/3TwIMppQZ8 — Kancelarija za ITE […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
