Između 1990. i 2023. godine, svetska populacija porasla je za više od 50%. Međutim, nisu sve zemlje rasle istim tempom, a neke čak nisu uopšte rasle. U ovom članku analiziramo kako su se populacije evropskih zemalja menjale tokom proteklih decenija, koristeći podatke iz UN-ovih Projekcija Svetske Populacije za 2024. godinu.
Mapa
Predstavljamo mapu promena populacije u Evropi, obojenu po rastu (plavo) i padovima (crveno) u periodu od 1990. do 2024. godine. Ova mapa pruža jasan vizuelni prikaz demografskih promena koje su se desile u različitim delovima Evrope.
Podela rasta populacije u zapadnoj i istočnoj Evropi
Zapadnoevropske zemlje beleže značajan rast populacije, čak i kada su stope rađanja opale, što ukazuje na migraciju u region. Na primer, Turska je zabeležila impresivan rast od 56%, dok je Irska zabeležila rast od 48%. Ove dve zemlje predvode u populacijskom rastu među zemljama sa više od milion stanovnika.
U isto vreme, mnoge zemlje Istočne Evrope suočile su se sa smanjenjem populacije. Ovi padovi su često rezultat kombinacije niskih stopa rađanja i visoke stope emigracije stanovništva, što je dovelo do značajnog smanjenja broja stanovnika u nekim oblastima.
Faktori koji utiču na demografske promene
Demografske promene u Evropi mogu se pripisati različitim faktorima. U Zapadnoj Evropi, visoka stopa migracije igrala je ključnu ulogu u održavanju i povećanju populacije, čak i kada su stope rađanja opale. Migranti su doprineli radnoj snazi i ekonomskom rastu, što je dodatno povećalo rast populacije.
Buduće projekcije i izazovi
Kako se Evropa suočava s budućnošću, demografske promene će i dalje igrati ključnu ulogu u oblikovanju kontinenta. Zapadne zemlje će verovatno nastaviti da privlače migrante, što će im pomoći u održavanju rasta populacije i ekonomskog prosperiteta.
Pročitajte još:
