Kami bi rekao, juče su bili s one strane zakona, a danas bi da dele pravdu. Dvojica promašenih političara Borislav Novaković i Goran Ješić, u čije vreme su tri zloglasna mafijaška klana vladali Novim Sadom i Srbijom, izneli su gomilu brutalnih neistina o predsedniku Srpske napredne stranke i predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću. Njihove sramotne izmišljotine o Vučeviću su njihovi autobiogafski zapisi.
U uzaludnom pokušaju da oklevetaju njega, ispričali su storiju o sebi, i vremenu svoje vladavine. I razotkrili da osim ispraznog fanatizma i bezumne mržnje ne mogu da ponude nijedno slovo kojim bi potkrepili svoje besmislice.
Kažu, Miloš Vučević se fotografisao s policijskim službenicima. Tačno! Ali nikad nije učestvovao u nestanku 4,5 miliona evra i celog bulevara. Nikada nije imao moć da boravi na dva mesta u isto vreme – da glasa u Skupštini Srbije i igra sirtaki u Solunu. Nikada nije u Skupštini grada javno glasao da je licitiranje lokacija za gradnju uz pomoć heklera i pištolja legalan poduhvat. Nikada nije opljačkao kasu sopstvene stranke. I nikada nije oterao u stečaj sopstvenu stranku.
Nije prodao ni jednu jedinu fabriku Darku Šariću, osuđenom za šverc 5,7 tona kokaina, ali je to bilo moguće kada su na vlasti bili Novaković i Ješić. Nije Šariću poklonio hotele “Putnik” i “Vojvodina”, ali se to desilo kada su na vlasti bili Novaković i Ješić. Nisu u njegovo vreme zemunski i veternički klan Novi Sad pretvorili u kolumbijsku favelu u kojoj su otimali, pljačkali i ubijali ljude kao u mafijaškim filmovima. Tada je na vlasti bila Demokratska stranka, čiji su funkcioneri bili Novaković i Ješić.
U Vučevićevo vreme nisu članovi mafije, kao u “zlatno doba” vladavine Novakovićeve i Ješićeve stranke postavljali sudije, tužioce i načelnike policije, niti su u Vučevićevo vreme sve vrste droge mogle su da se, kao pica, naruče dostavom.
U Vučevićevo vreme je moglo nešto sasvim drugo. U prethodnih deset godina Novi Sad je postao simbol razvoja i napretka. Započeta je gradnja dva, i ugovorena gradnja trećeg mosta. Izgrađeno je i otvoreno 14 novih fabrika. Obezbeđen je posao za više od 48.000 Novosađana. Izgrađena je moderna zgrada Zavoda za hitnu pomoć, Bulevar Evrope, tri doma zdravlja, devet novih vrtića, tri škole, nova bolnica. Prosečna plata se uvećala sa 47.000 na 115.000 dinara. Minimalna plata je prvi put u poslednjih 30 godina dostigla vrednost potrošačke korpe.
Miloš Vučević nije političar po meri Novakovića i Ješića, i zbog toga može da bude ponosan. To što ga ljudi koji su učestvovali u uništavanju Novog Sada, Vojvodine i Srbije, napadaju i optužuju predstavlja nepremostivu ekvidistancu između njega i njih. Oni predstavljaju sve najgore u srpskoj politici protiv čega se Miloš Vučević, i cela čestita Srbija i čestiti Novi Sad bore 12 godina. Dok Novaković i Ješić, i cela opozicija žele da Srbija stane Miloš Vučević danonoćno radi da se ona još jače razvija. Oni žele da zaustave rast plata i penzija, Miloš Vučević radi da građani žive još bolje, da njihov životni standard bude još veći. Dok oni šire reči o sukobima, nemirima i neredima, Miloš Vučević i Srpska napredna stranka se bore za mir, stabilnost, rad i razvoj, za bolji život svih građana Srbije. To je razlika između nas i opozicije – dok oni šire mržnju, mi gradimo budućnost.
